Академија наука и умјетности Републике Српске


Научни скупови
Научно-истраживачки пројекти
Енциклопедија Републике Српске

Контакт Галерија

savremeniMaterijali.info
 
Почетна страница > Пројекти и скупови > Енциклопедија Републике Српске
Енциклопедија Републике Српске
У Академији наука и умјетности Републике Српске, проучавајући и систематизујући историјску и актуелну грађу од значаја за развој и побољшање уставно-правног, културног и економског положаја Републике Српске, дошло се до сазнања да је та грађа врло оскудна, да релевантни подаци и чињенице нису сакупљени и систематизовани по савременим мјерилима, и, што је најважније, нису заштићени од преправљања, па и злоупотреба. Свједоци смо да велике и моћне силе прекрајају границе, мијењају друштвена уређења, не поштујући међународне споразуме и норме. Понекад се дешава да су непожељне промјене посљедица незнања и погрешних представа о малим народима и срединама које се стварају на основу лоших и непровјерених извора (научних, статистичких, енциклопедијских и сл.).
У покушају да створимо објективну слику о нама, нашли смо се у знатно неповољнијем положају у односу на друге државе настале из бивше Југославије, јер су оне од бивше државе наслиједиле организоване и афирмисане научне, статистичке, медијске и друге установе и располажу са већим фондом грађе и научно верификованих докумената, све до енциклопедијских издања. Па ипак, све те државе (Србија, Хрватска, Словенија, Македонија) приоритет су дале изради националних енциклопедија, у чему су далеко испред нас, а неке су тај посао већ и завршиле (Хрватска). На томе се интензивно ради и у Федерацији БиХ и није тешко претпоставити да ће њихови прикази неких чињеница и догађаја са заједничких простора, у односу на наше виђење и поимање, бити знатно другачији, па и опречни.
Из тих разлога Академија наука и умјетности Републике Српске је крајем 2007. године покренула израду Енциклопедије Републике Српске, добивши свесрдну подршку предсједника Републике, Народне скупштине РС и Владе РС. Први корак у припреми овог стратешког документа био је усвајање Закона о изради Енциклопедије („Службени гласник Републике Српске“, број 38/07), а потом именовање Уређивачког одбора.
Енциклопедија Републике Српске замишљења је као лексикографско дјело општег типа, које ће истраживачким приступом и научном обрадом предвиђених одредница, настојати да прикаже суштинска питања у вези са прошлошћу и садашњошћу Републике Српске − духовно насљеђе (обичаји, обреди, религија, менталитет). Обрада лексикографског садржаја базираће се на поузданим изворима, провјереним чињеницама и у науци прихваћеним резултатима истраживања. Писана аргументовано, биће незаобилазни приручник систематизованог знања из разноврсних научних дисциплина, културе и умјетности. Послужиће широком кругу корисника, а, прије свега, допринијеће ширењу истине о Републици Српској.
Енциклопедија Републике Српске разликује се од других (нпр. Српске енциклопедије коју раде Матица српска и Завод за уџбенике Србије) првенствено по томе што се те енциклопедије раде петнаестак година и иду „утабаним стазама“, као и Енциклопедија хрватског народа БиХ, која је рађена девет година. Ми те „стазе“ немамо.
Као основа за почетни азбучник послужила су енциклопедијска издања са подручја бивше Југославије (330 страница са 5.972 одреднице). Да би се добило на времену, упоредо се раде и азбучник и одреднице. У азбучник је (август 2013) унесено 11 430 одредница из разних области. Написана су упутства за писање одредница за архиве, позоришта, библиотеке, музеје, села, градове, а која служе уједно и за писање одредница за остале установе.
Уређивачки одбор је именовао 28 стручних редакција по научним областима и 62 локалне редакције, усвојио Критеријум за азбучник Републике Српске и појединачне критеријуме за поједине области, Правилник о изради Енциклопедије Републике Српске, Критеријуме за избор карата и фотографија за Енциклопедију Републике Српске и Азбучник карата и фотографија за Енциклопедију Републике Српске. 
Централна редакција, задужена за оперативне послове и усклађивање рада стручних редакција, усваја азбучнике које доставе стручне редакције, доносе појединачне одлуке о склапању уговора за писање одредница, расправљају о обиму урађених одредница, као и о одредницама које аутори самоиницијативно доставе, а не налазе се у азбучнику, усвајају извјештаје о урађеним одредницама и расправљају о другим питањима која се намећу током рада.
Првобитно је процијењено да би Енциклопедија РС могла имати око 10.000 одредница и да ће се штампати у три до четири тома. Међутим, временом се дошло до сазнања да би ЕРС могла да садржи око 20 000 одредница. Због великог броја одредница, предложено је Уређивачком одбору да се ЕРС штампа том по том. Предности сукцесивног објављивања су у томе да се неки пропусти, на које се укаже изласком првог тома, могу исправити у наредним томовима.
На основу тренутног броја одредница од слова А до Д (3.597), претпоставља се да би први том садржавао слова А, Б и В, док би други том обухватао слова Г и Д. Коначна одлука о томе колико ће слова обухватити први том биће донсена када се заврше одреднице за прва три слова, јер је предвиђено да сваки том обухвата око 800 страница текста. Одлучено је да се Енциклопедија Републике Српске пише ијекавском варијантом српског језика и ћириличким писмом.
Посебан значај за Енциклопедију Републике Српске имају одреднице о насељима, јер изузев обраде градских насеља, ни у једној ранијој публикацији сличног карактера нема одредница о насељеним мјестима. За насељена мјеста утврђени су обими одредница: мали град − до пет страница; средњи град – до десет страница; Требиње, Источно Сарајево, Приједор, Добој и Бијељина – до 15 страница; Бања Лука – до 20 страница; и насеља (села) − у зависности од броја становника и прошлости насељеног мјеста. Планирано је да се обради свако насеље, било оно насељено или не. Одреднице о насељима садрже географски положај, површину, називе засеока, особености атара, називе равница, узвишења, шума, извора, потока, ријека, језера, кратак историјат, податке о становништву (национални састав, тренутни број становника и број према ранијим пописима, поријекло, традицију, обичаје, породичне и сеоске славе), археолошке локалитете на подручју села, старе споменике, школе и цркве, знамените личности уколико постоје.

Критеријум за азбучник Енциклопедије Републике Српске
Критеријум за избор карата и фотографија за Енциклопедију Републике Српске
Упутство за писање биографија
Упутство за писање одредица о градовима
Упутство за писање одредица о насељима (селима)
Упутство за писање одредница о матичним библиотекама
Упутство за писање одредница о музејима
Упутство за писање одредница о архивима
Упутство за писање одредница о општинским библиотекама
Упутство за писање одредница о позориштима



Штампај









2017© btgport.net