Академија наука и умјетности Републике Српске



Контакт Галерија

savremeniMaterijali.info
 
Почетна страница >

НАУЧНИ СИМПОЗИЈУМ „КУЛТУРНО-ИСТОРИЈСКИ КОМПЛЕКС ДОЊИ ДЕТЛАК“, 12–13. СЕПТЕМБАР 2014
24.07.2014.

У Академији наука и умјетности Републике Српске 14. јула 2014. године, са почетком у 12,00 часова, одржана је сједница Организационог одбора Научног симпозијума „Културно-историјски комплекс Доњи Детлак“.
Сједници су присуствовали чланови Организационог одбора: академик Драго Бранковић, предсједник Одбора, академик Рајко Кузмановић, предсједник АНУРС-а, проф. др Станиша Тутњевић, дописни члан АНУРС-а, академик Драгољуб Мирјанић, генерални секретар АНУРС-а, мр Средоје Новић, министар цивилних послова у Савјету министара БиХ, Милорад Симић, начелник општине Дервента, мр Слободан Наградић, директор Републичког завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске, и Дражен Богић, секретар Одбора.
Научни симпозијум трајаће два дана и биће организован 12. и 13. септембра 2014. године.
Овај симпозијум биће отворен 12. септембра у просторијама АНУРС-а, гдје ће се изложити и први дио предавања. Други дио предавања организоваће се у Дервенти, 13. септембра, с тим што ће претходно бити посјећен Доњи Детлак.
Суорганизатори овог симпозијума су Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске и Општина Дервента.
Репринт издање Детловачког евхологиона (издавачи: Епархија зворничко-тузланска, Влада Републике Српске и Библиотека Српске патријаршије), које је широј научној и културној јавности успјешно представљено у Београду, Новом Саду и Дервенти, веома је уочљив показатељ широке и дубоке распрострањености српске националне, културне и црквене традиције у Босни и Херцеговини, односно Републици Српској. Овај примјерак евхолошке књижевности, увезан у јединствен конволут, који садржи двије рукописне књиге настале у распону од седамдесетак година – од средине XVI до треће деценије XVII вијека у селу Детлаку код Дервенте (које је тада захватало већи простор од данашњег села Доњи Детлак), само је један од резултата насталих у оквиру културно-историјског комплекса Детлак, који је, одлуком Владе Републике Српске од 14. октобра 2010. године (број 04/1-012-2-2120/10), добио статус непокретног добра од великог значаја и у складу с тим законским путем стављен је под заштиту државе („Службени гласник РС“, број 108 од 29.10.2010).
Објављивањем ове богослужбене књиге, актуелизована су и подстакнута нека важна и неразјашњена питања из наше прошлости, међу којима посебно мјесто заузима и чињеница континуиране преписивачке дјелатности на овом простору у контексту постојања Манастира Детлак.
Интердисциплинарним путем, који подразумијева учешће историчара културе, језичких стручњака – текстолога, археолога, архитеката, рестауратора, конзерватора и других научних радника, многа питања у вези са културно-историјским комплексом Детлак на овом скупу биће широко и темељно разматрана, а на нека ће сигурно бити пронађени и адекватни одговори. У складу са тим, биће предложен и најбољи начин културне валоризације и заштите ових споменика материјалне културе.
Иако ће на скупу бити равноправно заступљене све области и сва питања која се посредно или непосредно односе на културно-историјски комплекс Детлак у епи-центру пажње природно ће се наћи три основне тематске цјелине: Детловачки евхологион, питање Манастира Детлак и археолошка локација Амбарине.
Свако од ових питања, одвојено или у међусобној вези, биће сагледавано у кон-тексту општих историјских, социјалних, културних, црквених и других прилика и околности у којима се јављају.
Детловачки евхологион до сада је био највећа непознаница, али су током рестаурације и припреме за репринт издање, спознаје о његовом карактеру и значају доста употпуњене. Рукопис је компонован од двије књиге. На основу водених жигова на папиру утврђено је да је једна од њих, обимнија и старија, настала између 1550. и 1560. године. Њен писац није познат. Друга књига је настала касније; један њен, мањи дио, писала је рука непознатог писара, а већи дио је „ауторизовао“ и са оном која је настала раније повезао Захарија Возућанин, о чему је оставио прецизан запис датиран на 24. новембар 1628. године. Репринт издање су репрезентативно приредили проф. др Владимир Вукашиновић, те мр Душица Грбић и Катица Шкорић из Библиотеке Матице српске, и Радоман Станковић из Народне библиотеке Србије. Иако њиховом заслугом о овим рукописима сада много више знамо, има још доста питања о којима би и они сами, а и други истраживачи, могли да употпуне слику о карактеру и значају ове богослужбене књиге и преписивачке активности у оквиру које је она настала. Укрштањем података и спознаја до којих су они дошли са културно-историјским контекстом у коме су ова два рукописа настала и свих других података, на овом научном симпозијуму могло би се доћи до много поузданије слике о претпоставкама и условима њиховог настанка, али и о околностима националног, културног и духовног живота Срба на сјеверу Босне, на граници сукобљавања Турске и Аустрије.
Управо у таквим околностима настала је и енигма Манастира Детлак, чијем ће потпуном разрјешењу бити посвећен знатан дио расправа на овом скупу. У вријеме када је овај рукопис настајао, у Детлаку је било 29 домаћинстава, а подаци из самог рукописа и из турских пописа пореских обвезника (дефтера), као и неки успутни записи на рукопису, свједоче да је на том простору у то вријеме било више свештени-ка, што очито није било пропорционално свакодневним парохијалним потребама за тако мали број становника. То указује на постојање одређеног духовног средишта, тешко замисливог без неког, макар и скромног богослужбеног објекта у коме би се поменута, евидентна преписивачка активност могла одвијати као један од видова лако препознатљиве манастирске функције и традиције.
Уз ширину, сложеност и интензитет вјерског и културног дјеловања на том подручју, које превазилази оквире и пропорције свакодневног вјерског живота, на постојање одређеног богослужбеног простора у виду храма који би могао служити за вјерске потребе различитог карактера, укључујући и преписивање богослужбених књига, доста прецизно упућују и археолошка ископавања Републичког завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа РС. Наиме, на локалитету испод њиве под именом Ћисмовина испитивано је једно велико природно удубљење у стијенама које је обликовано као невелики олтарски простор (на стропу је уклесана и полукружна линија дебљине прста као могућа граница тога простора), испред кога је уравната површина на којој је очито био дрвени дио неког објекта, о чему свједоче пронађени остаци керамике, средњовјековни гвоздени клинови и остаци дрвених стубова. С обзиром на то да на простору културно-историјског комплекса Детлак не постоји ниједна друга локација која би по било чему упућивала на црквени (или било какав други!) објекат из средњег вијека, темељном анализом археолога, стручњака за црквену архитектуру и културних историчара на овом скупу, могло би се доћи до одређенијих спознаја и закључака о карактеру и намјени овог простора, посебно у свјетлу развијеног вјерског живота на овом подручју у XVI и XVII вијеку, када су ту настале и поменуте двије књиге Детловачког евхологиона.
Посебна тема разговара на научном симпозијуму биће једно веома интересан-тно, готово потпуно очувано археолошко налазиште, у народу познато под именом Aмбарине, које се датира у раноантички период. То налазиште, старо око 1.500 година, чини епицентар културно-историјског комплекса Детлак и састоји се од 23 у камен правилно укопана „ћупа“, односно амфоре приближно истих димензија, чија дубина је просјечно око 1,60 м, а ширина 1,50 м, а који су у своје вријеме очито служили као спремиште хране за већу људску заједницу. Правилни облик амфоре ових објеката са суженим дијелом на дну и при врху, те њихов распоред и изглед свједоче о једној сасвим осмишљеној врсти градитељства које је, осим функционалних, очито поштовало и естетске критеријуме. Приликом првог археолошког ископавања на овом локалитету, које извршено 1892. године, очишћено је 13 амбарина, а приликом недав-ног ископавања, које је вршио Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа РС, очишћене су и преостале. Такав, велики, осмишљен и очуван облик урбане градње једне цивилизације која је ове крајеве дотакла и ишчезла током сеобе народа са једним од њих, у мањем омјеру срећемо и у селу Лупљаници, петнаестак километара далеко од Детлака, гдје постоји једна потпуно очувана амфора у камену истог облика и димензија. У њеној непосредној близини су још два улегнућа у земљи, која највјероватније представљају још најмање двије оштећене и затрпане амфоре.
У првом плану разговора на овом научном скупу биће покушај да се уз помоћ историчара и археолога, период настанка, функција и облик ових старих урбаних конструкција што боље и потпуније освијетле и објасне другим искуствима или могу-ћим сличним локацијама на другим мјестима. Иако је поступак заштите откопаних амбарина у Детлаку од атмосферских падавина наткривањем већ у току, посебна пажња биће посвећена мишљењима стручњака о начину што боље и трајније аутенти-чне рестаурације и заштите оних које су временом оштећене и дјелимично урушене.

ПРОГРАМ РАДА СКУПА








Читања 3267


Штампај









2017© btgport.net