ПРЕМИНУО АКАДЕМИК МИРОСЛАВ ТОХОЉ

23.07.2021.



Академија наука и умјетности Републике Српске са жалошћу обавјештава јавност да је 23. јула 2021. године у Београду преминуо Мирослав Тохољ, дописни члан АНУРС-а изван радног састава.

Академик Мирослав Тохољ рођен је 11. априла 1957. у Љубињу. До 1992. живио је у Сарајеву, гдје је дипломирао на Филозофском факултету (Група за историју југо­сло­венских књижевности). На Фило­зоф­ском факултету Универзитета Коменског у Бра­ти­­­слави од 1980. до 1983. апсолвирао је лекторске сту­­дије словачког је­зика и културе. Радио је као са­рад­ник у Издавачком предузећу „Свјетлост”, а био је и секретар Удружења књижевника БиХ (1984–1989).

Живио је на Палама (1992–1997), а током грађан­ског рата (од јануара 1993. до децембра 1995) оба­вљао је дужност министра информација у Влади Ре­публике Српске. По окончању рата краће вријеме био је генерални ди­рек­тор Радио-телевизије Републике Српске. На првим послијератним парла­мен­тарним изборима изабран је за посланика у Народној скупштини РС.

Носилац је Ордена Његоша I и II реда, Сребрног грба Републике Српске и Октобарске споменице 1991.

Још као студент, објавио је роман који му је донио годишњу награду Изда­вачког предузећа „Свјетлост”. Двије године касније, објавио је књи­гу новела која је награђена годишњом наградом „Свјетлости” и годишњом наградом Књижевне омладине Босне и Херцеговине. Године 1986. објавио је роман Господар срца, за који је добио награду Удружења књижевника БиХ и награду Заједнице културе града Сарајева.

У октобру 1990. у Сарајеву је покренуо национални недјељник „Јавност”, ко­ји је уређивао до априла 1992. године. Сарајевски издавач „Задругар” ис­то­­­времено је штампао ново издање Тохољевог првообјављеног романа, али је већина тиража уништена почетком грађанског рата у БиХ. У рату је та­ко­ђе нестала цјелокупна пишчева архива, књижевна грађа, рукопис књиге есеја најављиване под насловом Сумрак књижнице, и рукопис недовршеног романа са историјском темом. Његова двотомна Црна књига – патње Срба у Босни и Херцеговини 1992–1995. награђена је специјалним признањем за издавачки подухват у оквиру Салона књига у Новом Саду (2001). За роман Ку­ћа Павловића добио је награду „Бранко Ћопић” (2002), а за књигу при­пов­је­дака Мала Азија и приче о болу награду Задужбине „Иво Андрић” (2003). Наг­раду „Борисав Станковић” добио је за књигу приповједака Венчање у во­зу (2007), а роман Звона за Тро­јицу награђен је наградама „Светозар Ћо­ро­вић” (2011) и годишњом награ­дом ревије „Збиља” (2012). Крајем децембра 2015. додијељено му је национално признање „Вукова награда”.

Поред књижевних дјела публиковао је већи број критичких и есеји­сти­чких текстова у часописима и новинама, те преводе и препјеве са руског и словачког језика. Више од двије године писао је редовне недјељне комен­таре у београдским дневним листовима „Глас јавности” и „Правда”.

О књижевном дјелу овог писца објављено је више од стотину студија, при­­­каза и осврта, а Дом културе у Грачаници је, поводом четири деценије књи­­жевног рада овог писца, 2016. организовао у Призрену округли сто о То­хо­­љевом књижевном дјелу и штампао зборник радова под насловом Там­на ле­пота брисаног простора – Проза Мирослава Тохоља, који је приредио Алек­сандар Дунђерин.

За дописног члана Академије наука и умјетности Републике Српске, изван радног састава, Мирослав Тохољ изабран је 4. децембра 2015. године.

Copyright © 2017 Академија наука и умјетности Републике Српске
Веб развој : БитЛаб