ЗАКЉУЧЦИ СА НАУЧНО-СТРУЧНОГ СКУПА ПОСЉЕДИЦЕ СУШЕ НА ПОЉОПРИВРЕДУ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ОДРЖАНОГ 10. ЈУНА 2026

Одбор за село и Одбор за биотехничке науке Академије наука и умјетности Републике Српске организовали су 10. јуна 2026. године научно-стручни скуп под називом „Посљедице суше на пољопривреду Републике Српске“. Циљ организовања овог скупа био је да се, кроз седам изложених реферата, на научној основи идентификују кључне посљедице сушних периода на домаћу аграрну производњу, те дефинишу мјере прилагођавања и ублажавања негативних ефеката, како би се смањили губици у овом сектору. 

 

На крају скупа учесници су се усагласили да климатске промјене представљају једну од највећих пријетњи одрживости пољопривредне производње у Републици Српској. Све учесталије и интензивније суше, праћене порастом температуре и неравномјерним распоредом падавина, потврђују да се пољопривреда мора прилагођавати новим климатским условима. Закључено је да прилагођавање пољопривреде климатским промјенама мора бити засновано на примјени научних сазнања и савремених технологија. Посебан значај има развој сорти и хибрида са повећаном толерантношћу на сушу и ефикаснијим коришћењем воде, као једног од најважнијих и најисплативијих начина смањења ризика у биљној производњи. Неопходно је интензивирати примјену савремених технологија гајења у ратарству, воћарству и повртарству, укључујући мјере очувања земљишта и влаге, рационално управљање водним ресурсима, унапређење система наводњавања, као и примјену дигиталних и прецизних технологија у пољопривреди. Учесници су указали на потребу досљедне примјене интегралних принципа заштите биља, имајући у виду да климатске промјене доприносе ширењу нових болести, штеточина и инвазивних корова. Правовремени мониторинг и превентивне мјере представљају основу одрживе и еколошки прихватљиве пољопривредне производње. Посебно је наглашена потреба за интензивирањем научних истраживања и практичне примјене  агрошумарства као једног од најперспективнијих приступа ублажавању негативних посљедица суше, очувању земљишта, повећању биодиверзитета и унапређењу отпорности агроекосистема на климатске екстреме. Учесници скупа препоручују да се резултати научних истраживања интензивније преносе у пољопривредну праксу кроз јачање сарадње научноистраживачких институција, универзитета, савјетодавних служби, ресорних министарстава и произвођача, како би се изградила дугорочно одржива и климатски отпорнија пољопривреда Републике Српске.