Утемељење, оснивање и статус Академије
Академија наука и умјетности Републике Српске као највиша научна и умјетничка установа нормативно је утемељена Законом о академији наука и умјетности Републике Српске који је донијела Народна скупштина Републике Српске 1993. године и који је објављен у “Службеном гласнику Републике Српске” број 26/93. Тиме је створен правни основ за конституисање Академије. Међутим, због трагичног грађанског рата Академија није конституисана све до 1996. године.
Тек након доношења Дејтонског мировног споразума и Устава Босне и Херцеговине (Анекс IV Споразума) према коме је Република Српска међународно призната као ентитет у саставу Босне и Херцеговине са пуним научним, културним и образовним суверенитетом, пришло се оснивању Академије наука и умјетности Републике Српске. Комисија матичара за оснивање Академије, састављена од девет угледних академика из Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине, сазвала је Оснивачку скупштину за 11. октобар 1996. године. Скупштина је одржана тога дана на Јахорини у Хотелу “Бистрица”.
Оснивачкој скупштини присуствовало је 65 угледних научних радника - академика, професора, књижевника и умјетника.
Међу присутнима били су представници:
- Српске академије наука и уметности,
- академик Александар Деспић, предсједник САНУ,
- академик Мирослав Пантић, генерални секретар САНУ и
- Владимир Давидовић, секретар САНУ;
- Црногорске академије наука и умјетности:
- академик Драгутин Вукотић, предсједник ЦАНУ,
- академик Милорад Мијушковић, потпредсједник ЦАНУ и
- академик Милинко Шарановић, генерални секретар ЦАНУ,
- Огранка САНУ из Новог Сада,
- академик Чедомир Попов, предсједник Огранка,
- академик Војислав Марић, генерални секретар Огранка и
- Вера Латов, секретар Огранка САНУ у Новом Саду.
Скупштина је изабрала руководство Академије:
- за предсједника Академије изабран је академик Петар Мандић,
- за потпредсједника Академије академик Славко Леовац,
- за генералног секретара академик Војин Комадина.
У Предсједништво Академије изабрани су:
- академик Петар Мандић,
- академик Милорад Екмечић,
- академик Десанка Ковачевић-Којић,
- академик Манојло Маравић,
- академик Славко Леовац,
- академик Војин Комадина,
- академик Веселин Перић,
- академик Милан Васић и
- академик Радован Вучковић.
Академија је имала сједиште у Палама до 1999. године, а од тада има сједиште у Бањој Луци.
Статус Академије одређен је Законом, врстом и карактером дјелатности. Академија је самостална установа која врши јавну службу од интереса за Републику Српску.