САОПШТЕЊЕ ПОВОДОМ ОДРЖАНЕ НАУЧНЕ ТРИБИНЕ НА ТЕМУ "ПРАВНИ СТАТУС ИМОВИНЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ"
11.05.2023.
Академија наука и умјетности Републике Српске 11. маја 2023. године одржала је Научну трибину „Правни статус имовине Републике Српске“. Трибини је присуствовало 20 еминентних научника (академика и универзитетских професора) који се баве уставноправним и економским аспектима имовине. Уводничари на трибини били су: академик Витомир Поповић, академик Рајко Томаш и проф. др Дарко Радић. Након уводних излагања, вођена је свеобухватна расправа, а потом су учесници усагласили ставове о статусу имовине Републике Српске.
Посљедњих година у Босни и Херцеговини, без потребе и повода, искључиво из политичких разлога, отворена је расправа о „државној имовини“. Као и до сада, без ваљаних уставноправних аргумената, укључио се Уставни суд Босне и Херцеговине, високи представник и амбасадори једног броја западних земаља у Босни и Херцеговини. Тако је, умјесто разговора представника трију народа о развојним програмима и економском напретку, Босна и Херцеговина поново постала земља међусобних супротстављања и оптуживања, односно антагонистичког дјеловања заговорника централизације у односу на већ утврђену уставну позицију равноправних ентитета у Босни и Херцеговини. Аргументација коју нуде протагонисти „државне имовине“ није утемељена на Дејтонском мировном споразуму, Споразуму о разграничењу и односним питањима као његовом Анексу 2, а нити је у складу са Међународном Арбитражном одлуком за област Брчко (од 5.3.1999. год), Уставом БиХ, Уставом Републике Српске, Уставом Федерације, нити на пракси већ спроведене приватизације у БиХ.
Учесници научне трибине коју је организовала Академија наука и умјетности Републике Српске, у уводним излагањима и расправи, цјеловито су анализирали правни статус имовине Републике Српске. Усаглашени су сљедећи ставови:
- Република Српска је сву имовину на својој територији (49%) унијела у дејтонску Босну и Херцеговину и тиме стекла право да остане њен трајни власник. На тим принципима, након завршетка рата, у Босни и Херцеговини је извршена приватизација великог броја привредних субјеката и банака. Питање власништва над имовином ентитета и захтјеви за њено преношење на „државу“ немају никакве уставноправне основе.
- Категорија „државна имовина“ не постоји у позитивним правним прописима у Босни и Херцеговини, нити у законодавству ентитета и Брчко дистрикта. Та категорија терминолошки је егзистирала у периоду постојања социјалистичких земаља, каква је била и СФРЈ. Концепт тржишне економије и приватног капитала не почива на „државној имовини“, па би враћање на тај концепт значило и напуштање тржишне економије, једног од темељних принципа Дејтонског споразума.
- Концепција доминантне приватне својине у условима тржишне привреде и демократске власти искључује могућност подржављења имовине која се ефикасније може користити на слободном тржишту. Стога јавну својину на територији БиХ чине: јавна својина општина (градова), кантонâ, Брчко дистрикта и ентитетâ (Републике Српске и Федерације БиХ). Наметање монопола „државне својине“ не може се спровести без дерогирања функције тржишта и демократских институција, што чини темељ Дејтонског споразума.
- Право својине је универзално право и једнако је за све, без обзира на то ко је титулар тога права, па не постоје правни аргументи на темељу којих би се могла одбранити тврдња да постоји „државна имовина“ као посебан облик својине који ужива посебан статус.
- На нивоу БиХ не постоје законски материјалноправни прописи којима се уређује право својине и/или својинскоправни односи. Правни статус имовине дефинисан је Дејтонским споразумом као право ентитета који чине Босну и Херцеговину.
- Општа добра не могу бити објекат права својине, па самим тим нити било чије власништво, а никако „државна имовина“. Отуда су захтјеви да земљиште, шуме, ријеке, рудна богатства добију статус „државне имовине“ без икакве друштвене, уставне и законске основе.
- Уставни суд БиХ није мјеродаван да врши расподјелу надлежности између и институција у БиХ ни у једној области, а посебно не у области имовине ентитета и Брчко дистрикта. Стога Уставни суд БиХ нема надлежности да утврђује која имовина припада ентитетима и Брчко дистрикту, а која Босни и Херцеговини.
- С обзиром на то да је Дејтонским споразумом утврђен правни статус имовине Републике Српске и Федерације БиХ, нису прихватљиви захтјеви да се на нивоу Парламента БиХ расправља и одлучује о имовини, јер је Дејтонским споразумом, Уставом БиХ и уставима ентитета то питање већ ријешено.