Изложбе галерије


Изложбе галерије АНУРС-а су:

  • Изложба „Живот / Life“ академске сликарке Радмиле Лиздек (20. јун – 20. јул 2025). Ауторка ове изложбе представила је наставак свог дјела употребом видео-рада објеката и нових медија. Њен рад одликује се тачним дијагностицирањем одређених суштинских питања живота савременог човјека – била то усамљеност, заглушујућа бука окружења у којем тишина постаје све несхватљивија или напуштеност, све су то теме којима Лиздек прилази помно их испитујући и нудећи расплет само унутар рецепције њеног рада, никако сугеришући неко универзално, те можда управо зато и непостојеће, рјешење. 
  • ​Изложба „Јасеновац – 80 година од пробоја логораша“ (8. јануар – 28. фебруар 2025) организована је поводом обиљежавања Дана Републике Српске. Аутори изложбе су академик Миливоје Унковић, мр Драган Давидовић и мр Жељко Вујадиновић. На изложби посвећеној осамдесетогодишњици пробоја затвореника из Концентрационог логора Јасеновац приказани су оригинални документи и фотографије настале у том периоду, одређених оружја и оруђа.
  • Изложба „Владарске инсигније краља Петра Првог – круна, шар, жезло, копча за плашт“ (25. септембар – 1. октобар 2024). Поставка изложбе Историјског музеја из Београда први пут је представљена јавности изван Републике Србије, а уприличена је у оквиру манифестација „Дани Србије у Републици Српској“. Изложбу је отворио Никола Селаковић, министар културе у Влади Србије.
  • Изложба „Миомирка архитекта“ Миомирке Драгомировић Трбић (21. јун – 21. јул 2024). Ова ретроспективна изложба, презентована на четрдесет експоната, дала је увид у стваралачки пројектантски опус ове значајне ауторке у српској савременој ахитектури, а који је настао у последњих тридесет година.
  • Изложба „Алекса Шантић и мостарски књижевни круг“ (27. мај – 16. јун 2024). Симболично је отворена на дан пјесниковог рођења, у години када се обиљежава 100 година од његове смрти. Реализована је у сарадњи са СПКД „Просвјета“ ГО Мостар.
  • „Изложба цртежа“ ауторке Биљане Гаврановић (18. април – 18. мај 2024). Биљана Гаврановић је редовни професор на Академији умјетности Универзитета у Бањој Луци. Ауторка у цртеже/слике уноси препознатљиве знакове којима одаје почаст и графичком и сликарском вокабулару. Њени радови су синтеза времена и цитата, а умјетничке визуре овог циклуса су повратак примарном истраживању могућности ликовних изражајних медија.
  • Изложба „Слово српско рукописно“ (8. јануар – 4. март 2024) уприличена је поводом 9. јануара – Дана Републике Српске. Изложбу старих српских рукописа са простора Босне и Херцеговине припремио је академик Миливоје Унковић. Изложбену поставко чинило је 14 дјела српске ћириличне баштине која су настајала у распону од XII до XIX вијека (Чајничко јеванђеље, Мирослављево јеванђеље, Законоправило Светог Саве, Слово светих отаца – великопосна чтенија, Четворојеванђеље попа Оливера и друга).  
  • Изложба „У великом формату“, ауторке Јелене Миловановић (19. октобар – 19. новембар 2023). Изложба је реализована у сарадњи са Галеријом Српске академије наука и уметности, а обухватила је најзначајнија дјела српских сликара из друге половине XX вијека: Лубарде, Величковића, Поповића, Рељића, Омчикуса, Србиновића, Милосављевића, Челебоновића и Михаиловића. (ПОЗИВНИЦА)
  • Биографска изложба „Десанка – велика тајна“ (31. мај – 10. јун 2023).  Академија наука и умјетности Републике Српске је 31. маја уприличила свечану академију а потом отварање биографске изложбе поводом 125 година од рођења и 30 година од упокојења велике пјесникиње Десанке Максимовић. (ПОЗИВНИЦА)
  • Изложба “Момчило Момо Капор” (8. јануар ‒ 8. март 2023) уприличена је поводом 9. јануара, Дана Републике Српске. Аутор изложбе била је Љиљана Капор. Отварање изложбе, уз ријечи академика Матије Бећковића, Љиљане Капор и проф. др Ранка Поповића, дописног члана АНУРС-а, праћене сопраном Дуњом Симић и клавирском пратњом Биљане Јошић Радовановић, била је прилика да се састану и споје у једно његово умјетничко књижевно и ликовно стваралаштво.
  • Изложба „2+2“ умјетника из Републике Српске и Републике Србије (26. мај ‒ 30.  јун 2022). Овом изложбом Галерија АНУРС афирмише јединствен српски културни простор, сарадњу аутора млађе генерације и презентацију њиховог стваралаштва најширој јавности Републике Српске. Оливера Баста, Слободан Видовић, Сара Николић и Јованка Станојевић су умјетници који су били заступљени на овој изложби.
  • Изложба „Вјечити Дучић“ (20. децембар 2021 ‒ 20. фебруар 2022) уприличена је поводом 150 година од рођења Јована Дучића и 30 година Републике Српске, а реализована је уз стручну и техничку помоћ Музеја Херцеговине и Народне библиотеке из Требиња. Аутори изложбе били су Миливоје Унковић и Ранко Поповић. Отварањем ове изложбе Галерија АНУРС је започела активности поводом обиљежавања Дана Републике Српске и своје излагачке активности за 2022. годину.
  • „Петер Хандке“, изложба у Брчком, поводом обиљежавања 30 година од обнављања рада Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета”, отварања умјетничке галерије „Сава Шумановић” и обиљежавања 30 година Републике Српске. На отварању изложбе, 23. децембра 2021, говорили су Ранко Поповић и Миливоје Унковић.
  • Биографска изложба „Петер Хандке“ (1. октобар – 1. новембар 2020) је била посвећена животу и књижевном дјелу нобеловца Петера Хандкеа, иностраног члана АНУРС од 2008. године. Обухватала је фото-документацију, обиман биографски и библиографски текст, аудио-документацију и пратећи каталог. Покровитељ изложбе био је предсједник Републике Српске.
  • Изложба дјела сликара Предрага Марјановића (6. јул ‒ 6. август 2020). Овом изложбом представљен је јавности стваралачки опус угледног приједорског сликара у последње двије деценије.
  • Изложба „Миодраг Живковић – скулптуре“ (8. јануар – 8. март 2020) била је посвећена обиљежавању Дана Републике Српске. Поставка изложбе једног од најзначајнијих аутора савремене умјетности обухватила је све његове стваралачке периоде. Презентовано је преко 25 паноа, фотографија великог формата, најзначајнијих монументалних дјела споменичке културе и 32 скулптуре галеријског формата које су по први пут изложене.
  • Изложба „Графике 10“ Ранке Лучић Јанковић (27. септембар ‒ 27. октобар 2019). Овом изложба обухваћено је 30 графичких дјела насталих посљедњих десет година једне од најзначајнијих представница савремене српске графике, добитнице више од двадесет угледних награда у земљи и иностранству.
  • Изложба „Пут у ништа“ постхумна изложба дјела Борислава Алексића (10. мај ‒ 10. јун 2019). Ова постхумна изложба Борислава Алексића, једном од најзначајнијих умјетника српског културног простора, у другој половини 20. вијека, представљала је ретроспективу његових слика и графика.
  • Изложба „Фреске Косова и Метохије“ (8. јануар – 8. март 2019) била је посвећена Дану Републике Српске и обиљежавању 800 година аутокефалности Српске православне цркве. Изложба је реализована у сарадњи са Галеријом фресака Народног музеја у Београду. Презентовано је 29 дјела великог формата из манастирâ Пећке патријаршије, Богородице Љевишке, Дечана и Грачанице. Аутор изложбе је др Бојан Поповић, кустор Народног музеја из Београда. (Каталог изложбеФотографије са изложбе)
  • Изложба „Слике и скулптуре“ (24. септембар – 24. октобар 2018) из фундуса Међународне умјетничке колоније Плива. На изложби су били заступљени аутори свих генерација као што су Даница Баста, Бети Брицељ, Ана Ђаповић, Радован Крагуљ, Радмила Лиздек, Бранка Лучић Јанковић, Предраг Марјановић, Сара Николић, Драго Хандановић и други.
  • Изложбом „Савремена српска гра­фика“ (29. мај – 30. јун 2018), јавности је пружен увид у рецентну продукцију умјетника из Републике Српске и Србије. На изложби су представљена дјела: Милице Антонијевић, Ристе Антуновић, Габријеле Булатовић, Милоша Ђорђевића, Ранке Лучић Јанковић, Слободана Кнежевића Абија, Велизара Крстића, Александра Младеновића Леке, Милене Максимовић Ковачевић, Миодрага Млађовића, Бојана Оташевића, Гордане Петровић, Бранка Раковића, Милана Сташевића, Невенке Стојисављевић и Миливоја Унковића. Аутори су донирали радове Галерији, што је био први корак у настајању графичког фундуса ове установе.
  • Изложба Сретена Стојановића „Скулптуре и цртежи“ (8. јануар – 8. март 2018). Отварање изложбе је уприличено поводом обиљежавања Дана Републике Српске. Изложбу Сретена Стојановића једног од најзначајнијих вајара у српској умјетности XX вијека приредио је Миливоје Унковић.
  • Изложба „Пут ка небу“ (3. новембар – 3. децембар 2017). На поставци изложбе била су заступљена најновија дјела, која се по први пут излажу, реализована у различитим сликарским и скулпторским техникама. То је 36 по реду самостална изложба академског сликара Миливоја Унковића, једног од најзначајнијих савремених умјетника српског културног простора.
  • Изложба „Српскe иконe од XVI до XVIII вијека из цркава и ма­на­сти­ра са простора БиХ“ (8. јануар – 9. март 2017) била је у склопу активности којима се обиљежава 9. јануар – Дан Републике Српске. Припремљена је у сарадњи са Музејом Српске православне цркве из Београда, Музејом Републике Српске и Републичким секретаријатом за вјере Републике Српске. Представљене су 43 иконе и царске двери настале од XVI до XVIII вијека из манастира Житомислић, Добрун и Ломница, те иконе из цркава и манастира из Фоче, Чајнича, Високог, Ливна, Сарајева, Бусоваче, Гомионице, цркве брвнаре из села Блашко.
  • Изложба „Никола Тесла: вријеме и простор“ (29. јун – 24. јул 2016) поводом 160 година од рођења Николе Тесле. Обиљежавање овог јубилеја започело је свечаном академијом, а потом отварањем монографске изложбе која је обрадила његов биографски пут.
  • Изложба графика „Mezzotint +“, аутора Радована Крагуља (4. мај ‒ 4. јун 2016). Поставка изложбе академика Крагуља, иностраног члана АНУРС-а обухватила је 30 радова насталих у три стваралачка циклуса.  
  • Изложба „Витез тужног лика“ (23. септембар – 23. новембар 2015) организована је поводом обиљежавања сто­годишњице од рођења Бранка Ћопића. Изложбу је приредио Миливоје Унковић, дописни члан АНУРС-а, а обухватила је стваралачку биографију Бранка Ћопића презентовану преко фото документације, архивских докумената, најстаријих издања његових књига и преметима из његове родне куће. Прије отварања изложбе у Народном позоришту Републике Српске одржана је свечана академија уз пригодан умјетнички програм.
  • Изложба „Бањалука – окупација и ослобођење“ (20. април – 5. мај 2015). Изложба документационог ка­рак­тера, организована у сарадњи са Архивом Републике Срп­ске.
  • Изложбa „Свједочим само...“, (26. јануар – 31. март 2016) била је посвећена патријарху Павлу а орга­ни­зована је по­водом стогодишњице његовог рођења и петогодишњице од упо­којења. Изложени су његови лични предмети: шиваћа машина на којој је себи шио одјећу, алат којим је поправљао своје ципеле, обућа, радни сто, предмети и књиге, одежде, ордење, прибор за писање, панагије и напрсни крстови, мантије, капути, обућа, чивилук, алат, ордење, мање познате фотографије, књиге и многи други лични предмети, који су патрајарха Павла приказали кроз свјетовни, монашки и период док је био први међу једнакима. Ова изложба је претходно била постављена у Музеју Српске православне цркве у Београду и допуњена је текстом и фотографијама о његовом боравку у Републици Српској.
  • Изложба „Економије јасеновачког логора“ (1‒20. април 2014). Изложбу је организовала Јавна уста­нова Спомен-подручје Доња Градина. Аутор изложбе је била Тања Тулековић.
  • Изложба „Србија и Срби на филму у Првом светском рату“ (12‒21. новембар 2014) Изложбу је организовала Ки­нотека Репу­блике Српске, у сарадњи са Југословенском кинотеком из Београда
  • Изложба „Млада Босна и Сарајевски атентат 1914.“ отворена је 29. маја 2014. године. Архив Републике Српске организовао је ову изложбу архивских докумената поводом обиљежавања сто година од почетка Првог свјетског рата.
  • Изложба „Сликарство Републике Српске данас“ (6. децембар 2013 – 31. јануар 2014). Овом изложбом свечано је отворена Галерија АНУРС-а, а била је у оквиру манифестација поводом обиљежавања 20 година постојања и рада АНУРС-а. Изложбу је приредио Миливоје Унковић.
  • Изложба „Јован Дучић у ди­пло­­матији“ (18. април – 18. мај 2013).  Архив Републике Српске припремио ову изложбу.
  • Изложба „Дунавом до слике“ академског сликара Зорана Егића, јануар 2013, Галерија АНУРС.
  • Изложба „Милутин Миланковић у грађевинарству“ отворена је 17. марта 2011. године, а била је посвећена животу и дјелу свјетски признатог српског научника. Организована је у сарадњи са Удружењем Милутин Миланковић из Београда.

 



Copyright © 2017 Академија наука и умјетности Републике Српске
Веб развој : БитЛаб