Пројекти и скупови

• Научни скупови
• Научно-истраживачки пројекти
• Енциклопедија Републике Српске
• Лабораторије

• Почетна
• Пројекти и скупови
• Научни скупови

Академија наука и умјетности Републике Српске, од свог ос­нивања до да­нас, организовала је 127 научних скупова, округлих сто­лова, симпозијума и научних конференција, домаћег и ме­ђу­на­род­ног ка­рак­тера, у ок­ви­ру којих је изло­жено више од  2.000 реферата из ра­зли­чи­тих научних области. Одржано је и неколико десетина појединачних предавања и приступних бе­сједа Акаде­ми­јиних чланова. Академија је увијек по­себну па­жњу пос­ве­ћи­ва­ла ор­га­ни­зацији ску­пова који су од посебног зна­чаја за раз­вој Републике Српске, за очу­вање ње­ног научног и културног идентитета и побољ­шање и унапређење ква­ли­те­та жи­во­та. На тим скуповима ре­фе­рате су изла­гали нај­углед­ни­ји науч­ници из Репу­блике Српске, Србије, земаља у ок­ру­жењу, а често и научници и ис­траживачи из дру­гих дијелова свијета. Реферати са ве­ћине ску­пова об­ја­вље­ни су у посебним збор­ни­цима ра­дова, чији издавач је Академија, као и у часопису Contemporary Materials.

• Осамнаеста међународна научна конференција „Савремени материјали“ одржана је 12. септембра 2025. године. Презентовано је осам пленарних предавања и 100 постер презентацијa чији аутори долазе из 14 земаља: Босне и Херцеговинe, Бугарскe, Хрватскe, Грузијe, Немачкe, Италијe, Македонијe, Црнe Горe, Холандијe, Србијe, Словачкe, Словенијe, Јужнe Африкe, Шпанијe. Радови ће се штампати у истоименом зборнику радова или часопису Contemporary Materials. Одржавање ове конференције обиљежило је велико интересовање у широј академској заједници, али и јавности, која све више препознаје значај и улогу ове врсте истраживања као основа за подизање квалитета свакодневног живота људи, смањење штетних утицаја из околине и унапређења различитих процеса лијечења.
• Међународни симпозијум „Концентрациони логор Јасеновац – српско страдање у Другом свјетском рату – 80 година послије“, одржан је 10. септембра 2025. године у Банском двору у Бањој Луци. Покровитељ симпозијума је био господин Милорад Додик, предсједник Републике Српске. Одржавање овог симпозијума је дио активности које је Република Српска посветила осамдесетој годишњици од пробоја последњих јасеновачких логораша. На симпозијуму су говорили еминентни научници који се баве овом облашћу из Израела, Италије, Србије, Хрватске и Републике Српске. Посебну пажњу изазвало је предавање једног од најистакнутијих свјетских научника др Ефраима Зурофа.
• Међународни симпозијум „Дијабетес мелитус данас – новине у класификацији, превенцији и терапији“ одржан је 5. и 6. септембра 2025. Симпозијум су организовали Одјељење медицинских наука АНУРС-а (Одбор за хроничне незаразне болести) и Одјељење медицинских наука САНУ у сарадњи са Медицинским факултетом Универзитета у Бањој Луци и Удружењем за дијабетес, гојазност и кардиометаболичке болести Републике Српске. Рад симпозијума се одвијао се кроз пет сесија (Новине у лијечењу и контроли типа 2 дијабетеса; Дијабетес, компликације и коморбидитети; Дијабетес и репродуктивно здравље; Дијабетес код дјеце и младих особа и Дијабетес, гојазност и коморбидитети) на којима је изложено 19 реферата.
• Међународни симпозијум „Токсикологија органофосфорних једињења“ одржан је 3. јула 2025. године. Организовали су га Одјељење медицинских наука АНУРС-а, Медицински факултет Универзитета у Бањој Луци и Удружење токсиколога Републике Српске. На симпозијуму су представљени сви битни аспекти токсикологије органофосфорних једињења (ОФЈ) – нервних бојних отрова и пестицида – дијагностика тровања ОФЈ, избор антидота који се користе у терапији акутног тровања ОФЈ и екотоксиколошки и регулаторни аспекти примјене ОФЈ. 
• Међународни симпозијум „100 година квантне механике: наука, технологија и будућност“ одржан је 6. јуна 2025. године поводом Међународне године квантне науке и технологије. На симпозијуму је представљено 10 пленарних предавања, панел дискусија и постер сесија, а говорило се о пресудним тренуцима у историјском развоју квантне механике, доприносима који су обликовали ову област све до модерних теорија, разумијевања суштинских аспеката квантне физике. Представљена је савремена квантна технологија и будућност развоја квантне науке.
• Међународни симпозијум „Рационална употреба антибиотика и антимикробна резистенција“, одржан је 23. и 24. маја маја 2025. Симпозијум су организовали Одјељење медицинских наука АНУРС-а, Медицински факултет Универзитета у Бањој Луци и Удружење клиничких фармаколога Републике Српске. Научници из Републике Српске и Србије изложили су 21 реферат у шест сесија (Фармакоепидемиологија употребе антимикробних лијекова, Антимикробна резистенција, Изазови у болничкој употреби антибиотика, Примјена антибиотика у јединицама интензивне његе, Антимикробни лијекови у ветеринарској медицини и екофармакологији и Актуелна истраживања у области антимикробних лијекова.
• Међународни научни симпозијум „Новине у дијагностици и лијечењу гинеколошких обољења“ одржан је 16. маја 2025. у организацији Одбора за хроничне незаразне болести Одјељења медицинских наука АНУРС и у сарадњи са Медицинских факултетом Универзитета у Бањој Луци и Удружењем патолога Републике Српске. На симпозијуму је изложено девет реферата, а предавачи су били из Велике Британије, Србије и Републике Српске.
• Симпозијум „Дијабетес, гојазност и кардиометаболичке болести – новине у класификацији, превенцији и терапији“ одржан је 20. и 21. септембра 2024. Организатори су били Одјељење медицинских наука АНУРС-а (Одбор за хроничне незаразне болести) и Одјељење медицинских наука САНУ у сарадњи са Медицинским факултетом Универзитета у Бањој Луци и Удружењем за дијабетес, гојазност и кардиометаболичке болести Републике Српске. Кроз три сесије (Новости у класификацији, превенцији и терапији дијабетес мелитуса, Кардиометаболичке болести и дислипидемије у фокусу и Гојазност и компликације) научни радници из Србије и Републике Српске изложили су 16 реферата.
• 17.  међународна научна конференција „Савремени материјали“ одржана је 6. септембра 2024. у просторијама Академије наука и умјетности Републике Српске. Ова конференција организује се традиционално  у сарадњи са Српском академијом наука и уметности,  Alma Mater Euroapae и Техничким универзитетом из Габрова. Покровитељ конференције је било Министарство за научно-технолошки развој и високо образовање. Одржавање конференције су помогли и УНЕСКО, Универзитетски клинички центар Републике Српске, Хемофарм Стада Група и Комора доктора медицине Републике Српске. На конференцији представљена су најновија истраживања из области савремених материјала – области која захвата све сфере живота и рада човјека, како у техници тако и у биомедицини.  У оквиру пленарне сесије одржано је 11 пленарних предавања и представљено 79 постер презентација ауторâ из 14 земаља.
• Симпозијум „Новине у дијагностици и лијечењу болести дојке“, одржан је 24. маја 2024. Симпозијум је организован у сарадњи са Универзитетом у Бањој Луци, Медицинским факултетом Универзитета у Бањој Луци и Удружењем онколога Републике Српске. Одбор за хроничне незаразне болести препознајући значај раног дијагностиковања и лијечења малигних обољења трећу годину организује симпозијуме посвећене овим болестима. Овогодишњи симпозијум је посвећен обољењу карцинома дојке – најчешће злоћудне болести код жена. На симпозијуму је изложено девет реферата угледних научника из Шведске, Србије и Републике Српске. 
• Округли сто "50 година научноистраживачког рада академика Васкрсије Јањића", одржан је 23. априла 2024. На округлом столу изложена су три реферата. Прије одржавања округлог стола уприличена је  манифестација „Сјећање на академика Васкрсију Јањића - човјека, научника и професора“.
•  Научни скуп „Српски духовни идентитет“ одржан је 11. и 12. априла 2024. године у организацији Академије наука и умјетности Републике Српске и Српске академије наука и уметности. Циљ скупа је био да се са научног аспекта цјеловито сагледају токови развоја, савремени изазови и даљи развој српског духовног идентитета. На скупу су учествовали чланови САНУ, АНУРС-а као и научни радници из земље и иностранства који се баве сложеним проблемима развоја духовности.
• Симпозијум „Новине у превенцији и третману акутног коронарног синдрома, поводом 25 година Програма превенције кардиоваскуларних болести у Републици Српској“, одржан је 14. марта 2024. Симпозијум су организовали Одбор за кардиоваскуларну патологију Одјељења медицинских наука АНУРС-а у сарадњи са Медицинским факултетом Универзитета у Бањој Луци. На симпозијуму је изложено пет реферата.
• Научни симпозијум „Просторно планирање и заштита природних добара у Републици Српској”, одржан је 17. новембра 2023. у просториjaма нове зграде Архитектонско-грађевинско-геодетског и Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, који су били суорганизатори симпозијума. На симпозијуму је изложено једанаест тема. Предавачи су, на компетентан, успјешан и аудиторијуму интересантан и користан начин изложили актуелну ситуацију у области просторног планирања и заштите природних добара у Републици Српској.
• Симпозијум „Новине у превенцији и третману можданог удара“ одржан је 10. новембра 2023. Организовао га је Одбор за кардиоваскуларну патологију Одјељења медицинских наука АНУРС-а, у сарадњи са Медицинским факултетом Универзитета у Бањој Луци. Предавачи су били из Хрватске, Србије и Републике Српске. Циљ организовања овог симпозијума је оства­рен – подизање нивоа знања здравствених радника о превенцији можданог удара и новинама у третману можданог удара.
• Научни скуп са међународним учешћем „Српски средњовјековни споменици из Босне и Хума – проучавање Чајничког јеванђеља одржан је 6–8. октобра 2023. у Источном Сарајеву, у организацији Академије наука и умјетности Републике Српске и Дабробосанске митрополије. На скупу је изложено више од 30 реферата.
• 16. међународна научна конференција „Савремени материјали одржана је 7–8. септембра 2023. године у организацији Академије наука и умјетности Републике Српске. Суорганизатори конференције били су Технички универзитет Габрово из Бугарске и ви­со­кошколска установа Alma Mater Europaea из Марибора, уз подршку Министарства за научнотехнолошки развој и високо образовање, Коморе доктора медицине Републике Српске и Универзитетског клиничког центра Републике Српске. Представљено је 77 радова у оквиру пленарне и постер-сесије. У припреми радова учествовао је 221 аутор из 13 земаља: Холандије, Хрватске, Шпаније, Бугарске, Јужне Африке, Сјеверне Ирске (УК), Хрватске, Србије, Македоније, Црне Горе, Словачке, Словеније и БиХ.
• Међународни симпозијум „Трудноћа и хроничне незаразне болести: ендокринолошка, кардиолошка и бубрежна обољења у трудноћи одржан је 27. маја 2023. Симпозијум су организовали Одбор за хроничне незаразне болести и Одбор за репродуктивно здравље и демографију Одјељења медицинских наука АНУРС-а, а у сарадњи са Српском академијом наука и уметности и Медицинским факултетом Универзитета у Бањој Луци. У оквиру двије сесије (Ендокринолошка обољења у трудноћи и Кардиолошка и бубрежна обољења у трудноћи) еминентни стручњаци из Србије и Републике Српске презентовали су осам реферата.
• Међународни симпозијум „Изазови и пријетње у сајбер заштити“ одржан је 17. маја 2023. у организацији Академије наука и умјетности Републике Српске и Природноматематичког факултета Универзитета у Бањој Луци.  Предавачи су били из САД, Србије и Републике Српске.
• Симпозијум „Новине у дијагностици и лијечењу болести гастроинтестиналног системаˮ одржан је 22. априла 2023. Организатор је био Одбор за хроничне незаразне болести Одјељења медицинских наука АНУРС-а, у сарадњи са Универзитетом у Бањој Луци, Медицинским факултетом Универзитета у Бањој Луци и Удруже­њем онколога Републике Српске. Своје реферата изложило је седам истакнутих научника из ове области (Аустрија, Србија и Републике Српска.
• Научна трибина „Правни статус имовине Републике Српске“ одржана је 11. маја 2023. године у организацији Одјељења друштвених наука Академије наука и умјетности Републике Српске. Трибини су присуствовали еминентни научници (академици и универзитетски професори) који се баве уставноправним и економским аспектима имовине. Након уводних излагања вођена је свеобухватна расправа, а потом су учесници усагласили ставове о статусу имовине Републике Српске и у виду саопштења доставили свим средствима информисања.
• Научни скуп „Тридесет година Републике Српске“ одржан је 22. децембра 2022. године у организацији АНУРС-а. Поводом обиљежавања 30-годишњице Републике Српске, Академија наука и умјетности Републике Српске организовала је овај научни скуп чији је циљ био да се са научног становишта сагледају важни аспекти тридесетогодишњег развоја Републике Српске, нарочито у областима културе, образовања, науке, технологије, информисања, спорта, привредног развоја, енергетике, инфраструктуре, финансија, економске обнове, туризма, заштите околине, социјалне политике и здравствене заштите, регионалне безбједности, усклађивања законских прописа и др. На скупу су учествовали чланови АНУРС-а, представници других академија наука и умјетности, те правници, историчари, политиколози, љекари, економисти, аналитичари и стручњаци из различитих научних области.
• Округли сто „Значај климатских промјена за животну средину“ одржан је 9. децембра 2022. године у организацији Одбора за животну средину, просторно планирање и одрживи развој Одјељења природно-математичких и техничких наука АНУРС-а у сарадњи са Министарством за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске и Институтом за заштиту и екологију Републике Српске. На округлом столу је презентовано седам радова аутора са Природно-математичког, Пољопривредног, Шумарског и Института за заштиту и екологију Републике Српске Универзитета у Бањој Луци.
• Панел-конференција „Свјетски дан хране“ одржана је 17. октобра 2022. године у организацији Одбора за биотехничке науке и ЈЗУ Институт за јавно здравство Републике Српске, а уз подршку WholeEUGrain. Мото обиљежавања Свјетског дана хране је „Не заборавимо никога“, уз акценат на активности које су усмјерене на ефикаснију производњу, правилну исхрану и бригу о животном окружењу, што све заједно утиче на квалитетнији живот. Рад панел-конференције одвијао се кроз четири панела у којима је учествовало 17 научних стручњака из Србије, Словеније, Данске и Републике Српске.
• Округли сто „Квалитативна и квантитативна истраживања у друштвеним и хуманистичким наукама – стање и перспективе“ одржан је 16. септембра 2022. године у организацији Одјељења друштвених наука. Поднесено је 19 реферата. Ова научна расправа је одржана с циљем да се критички сагледају стање и перспективе у квантитативним и квалитативним истраживања у друштвеним и хуманистичким наукама. Учесници скупа су констатовали да се у Републици Српској реализује све  већи број научно­ис­тра­жи­вач­ких пројеката из области друштвених и хуманистичких наука, у чијој реализацији се испољавају различити методолошки проблеми.
• Петнаести међународни научни скуп „Савремени материјали“ одржан је 9–10. септембра 2022. године у у сарадњи са Alma Mater Euroapae-ом и Техничким универзитетом из Габрова. Рад на конференцији одвијао се у оквиру три симпозијума, са уводним предавањима и постер- презентацијама. Представљена су најновија истраживања из области савремених материјала – области која захвата све сфере живота и рада човјека, како у техници тако и у биомедицини. У оквиру пленарних предавања и постер-сесије, представљена су 83 рада из различитих научних области, а који су резултат истраживања више од 200 аутора (Републике Српске, Србије, Француске, Словеније, Грузије, Аустралије, Македоније, Италије, Бугарске и Јужне Африке).
• „Први српски конгрес молекулске медицине“ одржан је од 16. до 18. јуна 2022. године на Медицинском факултету у Фочи (Универзитет у Источном Сарајеву). Академија наука и умјетности Републике Српске је била суорганизатор овог скупа. На конгресу, кроз три сесије, изложено је 25 радова из молекулске онкологије, регенеративне медицине и имунологије.  
• Округли сто „Улога Уставног суда Босне и Херцеговине у примјени Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини (Дејтонског мировног споразума)“ одржан је 3. јуна 2022. године у организацији Одјељења за друштвене науке. Циљ овог Округлог стола био је да се са научног аспекта сагледа колико је и да ли је Уставни суд Босне и Херцеговине допринио примјени Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, а тиме и развоју Босне и Херцеговине и њених ентитета, или је, пак, посебно с обзиром на чињеницу да се у његовом саставу још увијек налазе судије који нису држављани Босне и Херцеговине, његова активност довела до још већих усложњавања односа.
• Симпозијум са међународним учешћем „Новине у тиреологији“ одржан је 27. и 28. маја 2022. године. Скуп је организован у сарадњи са Удружењем ендокринолога и дијабетолога Републике Српске и Универзитетским клиничким центром Републике Српске. Програм овог дводневног симпозијума обухватио је шест сесија са 21 тематским предавањем, предавањима кроз презентације клиничких случајева и сателитске симпозијуме. 
• Симпозијум „Новине у дијагностици и лијечењу тумора код дјеце“ одржан је 7. маја 2022. године у организацији Одбора за хроничне незаразне болести Одјељења медицинских наука, који је препознао значај раног дијагностиковања и лијечења малигних обољења, посебно код дјеце. Симпозијум је организован у сарадњи са Универзитетом у Бањој Луци, Медицинским факултетом и Удружењем педијатара Републике Српске. На симпозијуму је изложено шест радова.
• Округли сто „Свјетски дан шума“ одржан је 21. марта 2022, а био је посвећен одрживом развоју шума са слоганом „Изаберимо одрживе шуме за људе и планету“ и обиљежавању 30 година шумарства Републике Српске. Представљени су основни стратешки циљеви шумарства са освртом на значајне догађаје и реформске процесе у протекле три деценије, као и  основне карактеристике значајнијих заштићених подручја, њихови еколошки и туристичко-рекреативни потенцијали.
• Округли сто „Одлагалиште радиоактивног отпада на Трговској гори у Хрватској“ одржан је 30. новембра 2021. године у организацији Одбора за геонауке. Обрађено је десет најзначајнијих тема које указују на ризике и опасности од негативног утицаја јонизујућег зрачења на популацију ове и будућих генерација и биосферу на овом простору и у широј околини. У раду округлог стола учествовали су чланови Експертског и Правног тима, које је 2020. године именовао Савјет министара Босне и Херцеговине, те истакнути научни радници из појединих области из Босне и Херцеговине и непосредног окружења.
• Округли сто „Јединство српског народа – основа опстанка“ одржан је 22. октобра 2021. године. Циљ овог округлог стола био је да се укаже на савремене изазове са којима се суочава српски народ, посебно у БиХ, а који утичу на очување његове културе, језика, писма и укупних друштвено-политичких потреба и права на организовање у складу са свим демократским принципима, који су осигурани и другим народима. У раду овог округлог стола учествовали су истакнути научни и друштвени радници из Русије, Србије, Црне Горе и Републике Српске.
• Симпозијум „Нови трендови у превенцији, дијагностици и третману коронарне болести“ одржан је 24. септембра 2021. године у оквиру V Конгреса кардиолога Републике Српске са међународним учешћем у Бањој Луци (24‒26. септембар 2021). То је био заједнички симпозијум Одбора за кардиоваскуларну патологију АНУРС-а и САНУ на којем су изложена четири рада.
• Симпозијум Дијабетес и кардиоваскуларне болести: могућности превенције и лијечења“ одржан је 11. септембра 2021. године у оквиру 3. Конгреса ендокринолога и дијабетолога Републике Српске. Организатори овог Конгреса су били Удружење ендокринолога и дијабетолога Републике Српске и Удружење кардиолога Републике Српске, а Одјељење медицинских наука АНУРС-а је било суорганизатор.
• Четрнаести међународни научни скуп „Савремени материјали“ одржан је 10. септембра 2021. године, у сарадњи са Alma Mater Euroapae-ом, а од 2021. и Техничким универзитетом из Габрова. Због значаја и актуелности теме у цијелом свијету, јер савремени материјали представљају рјешење за очување животне средине и одрживи развој, скуп је изазвао велико интересовање научне, стручне и шире јавности. Презентовано је 12 пленарних предавања и 73 постер-презентације, који представљају резултате заједничких истраживања 232 научника из Републике Српске, САД, Руске Федерације, Србије, Бугарске, Словеније, Македоније, Португала, Француске, Албаније, Јерменије, Аустрије, Њемачке, Холандије, Словачке, Јужне Африке и Украјине.  
• Тринаести међународни научни скуп „Савремени материјали“ одржан је 10. и 11. септембра 2020. године. Скуп је организован у сарадњи са Alma mater Europaea и Техничким универзитетом из Габрова. Скуп је припремљен у складу са свим епидемиолошким препорукама изазваним пандемијом коронавирусом и критеријумима за организацију међународних научних скупова. Представљено је девет пленарних предавања и 84 рада са постер-презентацијама из 16 земаља свијета: САД, Руска Федерација, Бугарска, Словенија, Њемачка, Тајван, Јужна Африка, Румунија, Македонија, Украјина, Хрватска, Албанија, Црна Гора, Грузија, Србија, Република Српска и Федерација БиХ. Сходно епидемиолошкој ситуацији и препорукама за организовање јавних скупова, скупу је присуствовао мањи број учесника, чланова АНУРС-а, те Организационог и Научног одбора. Поред најновијих истраживања из области савремених материјала, њиховој примјени у науци, технологији, индустрији, медицини, биомедицини и друрог, представљен је и сасвим нови приступ и могућности укључивања употребе савремених материјала код појаве пандемије вируса корона, као и улога нових материјала код рјешавања кардиоваскуларних проблема и других обољења људи.
• Округли сто „Изазови пандемије COVID-19 – гдје се налазимо данас и како даље?“ одржан је 4. маја 2021. године у сарадњи са Медицинским факултетом Универзитета у Бањој Луци и Медицинским факултетом у Фочи, Универзитет у Источном Сарајеву. На округлом столу представљено је шест питања, која су се односила на: епидемиологију, дијагностику, вирусологију, клиничке слике и третман обољелих и критично обољелих, те изазове у лијечењу и имунизацији. Информација са закључцима о овом столу упућена је свим институцијама које су укључене у спречавање и сузбијање овог заразног обољења. Циљ организовања овог округлог стола био је да се на научној и стручној основи сагледају сви аспекти ове болести, те да се дају мишљења и приједлози дјеловања, с циљем унапређења лијечења и спречавања даљег ширења инфекције изазване коронавирусом.
• Симпозијум са међународним учешћем „Дијабетес мелитус – новости и изазови у превенцији и лијечењу кардиоваскуларних обољења“ одржан је 13. децембра 2019. године. Организатор је Удружење ендокринолога и дијабетолога Републике Српске и Удружење кардиолога Републике Српске, а Одјељење медицинских наука АНУРС-а је било суорганизатор симпозијума. У оквиру прве сесије симпозијума одржана су три предавања.
• Симпозијум „Репродуктивно здравље – први услов опстанка“ одржан је 2. децембра 2019. Симпозијум је организовао Одбор за репродуктивно здравље Одјељења медицинских наука у сарадњи са Европским центром за мир и развој Универзитета за мир Уједињених нација. Закључено је да је промоција репродуктивног здравља веома деликатан задатак за најширу друштвену заједницу и за све нивое здравствене заштите, почев од локалне заједнице па све до центара за промоцију и здравствену заштиту репродуктивног здравља.
• Научни скуп „Малигне болести у Републици Српској – савремени приступ и пре­вен­ција“ одржан је 29. новембра 2019. Орга­низатори су били Одјељење медицинских наука и Медицински факултет Универзитета у Бањој Лу­ци. Министарство здравља и социјалне за­шти­те Републике Српске акредитовало је овај скуп, у оквиру програма континуиране еду­ка­ције здравствених радника, с ци­љем стицања нових знања и вјештина кроз праћење и примјену савремених научних и струч­них достигнућа. Закључено је да превенција, третман и кон­тро­ла малигних болести чине свеобухватан и комплексан процес у свакој земљи и да се не могу посматрати искључиво као активност здравственог система.
• Округли сто „Стратегија управљања минералним ресурсима и њихово коришћење“ одржан је 15. новембра 2019. године у организацији Одбора за геонауке Одјељења природно-математичких и техничких наука АНУРС-а. Излагачи су у својим рефератима указали на то да на територији Републике Српске постоји велики број лежишта и појава металичних, неметаличних и енергетских минералних сировина, као и значајне резерве подземних питких, термалних и термоминералних вода.
• Округли сто на тему „Утицај радона и торона на здравље становништва“ одржан је 3. септембра 2019. године, као једна од активности предвиђених пројектом из Унеско партиципацијског програма за 2018/2019. годину. Уважени научници и стручњаци из Италије, Македоније, Црне Горе, Хрватске, Србије и Републике Српске и БиХ изнијели су своја искуства и резултате испитивања концентрације радона у затвореним просторијама јавних образовних институција.
• Научнa трибинa „Вер­сај­ски мировни уговори – стотину година послије“ одржана је 23. децембра 2019. у организацији Одјељења друштвених наука. Трибина је одржана поводом сто­го­ди­шњи­це одржавања Париске мировне конференције, на којој су земље Антан­те, од 18. јануара до 28. јуна 1919. године, закључиле мировне уговоре са сваком државом побијеђеном у Првом свјетском рату.
• Округли сто „Свјетски дан шума“ одржан је 21. марта 2019. у организацији Одбора за биотехничке науке. Примарни циљ одржавања овог округлог стола био је подизање јавне свијести о шумама као важном глобалном ресурсу и о шумарству као значајној привредној грани у Републици Српској.
• Дванаести међународни научни скуп „Савремени материјали“ одржан је 2. септембра 2019. године. Савремени материјали данас представљају најдинамичнију област која захвата све сфере живота и рада човјека, како у техници, тако и у биомедицини. На скупу је изложено 13 пленарних предавања, девет усмених презентација и 80 постер презентација. Учесници скупа су били из  Сједињених Америчких Држава, Руске Федерације, Бугарске, Словеније, Хонг Конга, Индије, Италије, Македоније, Катара, Турске, Хрватске, Црне Горе, Србије,  Босне и Херцеговине и Републике Српске.
• Једанаести међународни научни скуп „Савремени материјали“ одр­жан је 2–3. септембра 2018. године. Презентовано је 95 радова, а од тога 12 пле­­нарних предавања. Укупан број аутора свих радова је 272, што је ос­нов­ни пока­затељ да је велики број истраживача заједнички учествовао у истра­жи­вању савремених материјала у свим областима – од технике до био­ме­ди­ци­не. На скупу су своја сазнања и искуства, поред домаћих, изнијели и еми­нент­ни научници из Србије, Италије, Француске, Холандије, Словеније, Сло­вачке, Ма­ђарске, Хрватске, Македоније, Кине, Јужне Африке и других земаља.
• Међународна конференција „Ecology, Economy, Law, Information tehnology and the State Administration – ELaSA“ одржана је 2–4. јула 2018. године у Тивту. Конференција је одржана у сарадњи са Руском академијом наука, Академијом наука и умјетности Републике Српске и Универзитетом „Унион – Никола Тесла” из Београда.
• Други међународни симпозијум из ехокардиографије одржан је 29–30. јуна 2018. године у организацији Удружења кардиолога Републике Српске, Академије наука и умјетности Републике Српске и Универзитета у Бањој Луци. Своја сазнања из области ехокардиографије пренијели су научници из Јапана, Велике Британије, Израела, Италије, Грчке, Србије, Аустрије, Македоније, Републике Српске и Фeдерације БиХ.
• Округли сто „Стање и перспективе развоја села у Републици Српској“ одржан је 26. априла 2018 у организацији Одбора за село АНУРС-а и Министарства за пољопривреду, шумарство и водопривреду Републике Српске. Реферате је изложило 13 научних радника из Српске и Србије.
• Међународни симпозијум „Утицај радона и торона на здравље становништва“ одржан је 13. априла 2018. године у Теслићу у организацији Академије наука и умјетности Републике Српске, а под покровитељством Министарства здравља и социјалне заштите Републике Српске. На симпозијуму су била 93 учесника, а пленарна предавања одржали су научници из Италије, Србије, Словеније, Хрватске, Црне Горе, Македоније, Републике Српске и Федерације БиХ.
• Округли сто „Српска филозофија и/или филозофија код Срба“ одржан је 29. марта 2018. године. Основна тема скупа била је усмјерена на суштину српске филозофије, односно питање националне филозофије и у ком смислу се може говорити о националној филозофији једног невеликог народа као што су Срби.
• Округли сто „Свјетски дан шума“ одржан је 21. марта 2018. године, у организацији Одбора за биотехничке науке Одјељења природно-математичких и техничких наука АНУРС-а. Суорганизатори округлог стола били су ЈП „Шуме Републике Српске”, Министарство пољопривреде, шумарства и водо­привреде Републике Српске, Министарство науке и технологије Републике Српске и Шумарски факултет у Бањој Луци.
• Научни скуп „Двадесет пет година Републике Српске – специјалне паралелне везе“ одржан је 21. децембра 2017. године, у организацији Академије наука и умјетности Републике Српске и Српске академије наука и уметности. Циљ скупа је био да се, са научног становишта, сагледају важни аспекти двадестпетогодишњег постојања Републике Српске, с посебним освртом на специјалне паралелне везе Републике Српске и Републике Србије, нарочито у областима културе, образовања, науке, технологије, информисања, спорта, привредног развоја, енергетике, инфраструктуре и др.
• Научни скуп „Високо образовање – путеви и странпутице“ одржан је 23. и 24. новембра 2017. године. Организовали су га Академија наука и умјетности Републике Српске и Српска академија наука и уметности. Теме о којима се на овом скупу расправљало односиле су се на реформе високог образовања које се спроводе у Републици Србији и Републици Српској.
• Четврти конгрес психијатара Босне и Херцеговине, са међународним учешћем, одржан је од 16. до 19. новембра 2017. године. Конгрес је организовало Удружење психијатара Босне и Херцеговине, а Одјељење медицинских наука Академије наука и умјетности Републике Српске подржало је његову организацију.
• Научни скуп „Стратегије развоја и економске сарадње малих земаља у условима глобализације и регионалних интеграција“ одржан је 16. и 17. новембра 2017. године у организацији Академије наука и умјетности Републике Српске и Српске академије наука и уметности. Већи број питања из ове области заокупила су пажњу преко 40 учесника скупа, углавном из региона.
• Десети међународни научни скуп „Савремени материјали“ одржан је 9–10. новембра 2017. године. На скупу је саопштено осам пленарних предавања и изложено 87 радова у оквиру постер-сесије. Своја сазнања и искуства из области савремених материјала пренијели су научници из Србије, Бугарске, Црне Горе, Хонг Конга, Хрватске, Индије, Јужне Африке, Катара, Македоније, Њемачке, Словеније и САД.
• Округли сто „Српски језик и српско писмо данас“ одржан је 3. новембра 2017. године у Бањој Луци, у организацији Академије наука и умјетности Републике Српске, Српске академије наука и уметности и Одбора за стан­дар­дизацију српског језика. На скупу се расправљало о српском стандардном језику у контексту језичког законодавства, службеној и јавној употреби језика и писама на српском језичком простору, изради инструмената српског стандардног језика у контексту остваривања политике јединственог српског културног простора и другим темама.
• Симпозијум „Превенција и третман можданог удара“ одржан је 27. октобра 2017. у организацији Одбора за хроничне незаразне болести АНУРС-а, а у сарадњи са Друштвом доктора медицине Републике Српске, Удружењем неуролога Републике Српске и Центром за превенцију можданог удара. На симпозијуму је саопштено пет реферата.
• Симпозијум „Кардиоваскуларне болести и дијабетес у фокусу“ одржан је 11. марта 2017. Заједнички су га организовали одјељењâ медицинских наука САНУ и АНУРС-а, а одржан је у оквиру Другог конгреса ендокринолога и дијабетолога Републике Српске, са међународним учешћем (Бања Лука, 9‒12. март 2017).
• Научно-политички скуп „Говори српски – пиши ћирилицом“ одржан је у Требињу 4. мaрта 2017. године. Скуп су организовали Асоцијација „Ствараоци Републике Српске”, Академија наука и умјетности Републике Српске, Српски национални савјет Црне Горе, СПКД „Просвјета” и Српско удружење „Ћирилица” из Требиња. Расправа и дискусија на овом скупу резултирале су усвајањем Требињске декларације о заштити ћирилице.
• Научностручни скуп „Двадесет пет година Народне скупштине Републике Српске“ одржан је 9. децембра 2016. године. У раду скупа учествовали су академици, универзитетски професори, истакнути научни, стручни и јавни радници, те носиоци највиших функција у органима и институцијама Републике Српске. Скуп је одржан под покровитељством Народне скупштине, а организатори су били Академија наука и умјетности Републике Српске, Универзитет у Бањој Луци и Универзитет у Источном Сарајеву.
• Симпозијум „Diabetes Mellitus: савремена достигнућа и изазови“ одржан је 17. новембра 2016. године. Одбор за хроничне незаразне болести Одјељења медицинских наука АНУРС-а, у сарадњи са Министарством здравља и социјалне заштите Републике Српске (пројекат Diabetes Mellitus 2016), организовао је овај симпозијум. Еминентни стручњаци из Репу­блике Српске и Србије презентовали су узроке настанка, лијечења и превенције настанка шећерне болести.
• Девети међународни научни скуп „Савремени материјали“ одржан је 4–5. септембра 2016. године. На скупу је представљено осам пленарних предавања и 108 радовa који су презентовани у оквиру постер-презентација, из свих области савремених материјала.
• Четврта међународна конференција „New Functional Materials and High Technology – NFMaHT“ одржана је 4–6. јула 2016. године у Тивту. Конференција је одржана у сарадњи са Руском академијом наука, Академијом наука и умјетности Републике Српске и Универзитетом „Унион – Никола Тесла” из Београда. На овој конференцији радове су излагали чланови Одјељења природно-математичких и техничких наука АНУРС-а.
• Симпозијум „Нови трендови у дијагностици и третману акутног коронарног синдрома“ одржан је 14. маја 2016. у Теслићу, у оквиру Конгреса кардиолога Републике Српске. Симпозијум су организовали одбори за кардиоваскуларну патологију АНУРС-а и САНУ.
• Научни скуп „Дејтонски мировни споразум – двадесет година послије“ одржан је 6. новембра 2015. године поводом двадесетогодишњице потписивања овог споразума. На скупу je изложено више од 30 реферата, а учесници су били из Републике Српске, Федерације Босне и Херцеговине, Русије, Италије, Србије, Црне Горе и Хрватске.
• Округли сто „Материјали за обновљиве изворе енергије и заштиту жи­вотне средине“ одржан је 7. септембра 2015. у оквиру реализације про­јект­них активности из Унеско партиципацијског програма 2014–2015. го­ди­на. На овом округлом столу научници из Грчке, Словеније, Бугарске, Србије и БиХ расправљали су о употреби обновљивих извора енергије, а покренуто је и питање систематизовања података који се односе на утврђивање реалних капацитета појединих обновљивих извора у државама западног Балкана.
• Научни скуп „Клизишта у Републици Српској као посљедица више­дневних поплава у мају 2014. године“ одржан је 16. октобра 2015. у орга­ни­за­цији Одбора за геонауке Одјељења природно-математичких и техничких наука АНУРС-а. На скупу је изложено 13 реферата (предавачи из Србије, Црне Горе, Фе­дерације БиХ, Републике Српске). Током дискусије расправљало се о томе да ли су клизишта настала као посљедица преко­мјер­них па­давина у поме­нутом периоду или су резултат неквалитетних инже­њерских захвата током изградње објеката, али нису занемарена ни друга важна питања.
• Осми међународни научни скуп „Савремени материјали“ одржан је 6. и 7. септембра 2015. године. Учествовали су научници из 16 земаља, а презентовано је 105 радова из различитих области савремених материјала. По­кро­витељ овог скупа био је Унеско, а Академија наука и умјетности Ре­публике Српске на овај начин је учествовала у обиљежавању 70-годи­шњице посто­јања ове организације.
• Трећа међународна конференција „New Functional Materials and High Technology – NFMaHT“ одржана је 29–30. јуна 2015. године у Тивту. Конференција је одржана у сарадњи са Руском академијом наука, Академијом наука и умјетности Републике Српске и Уни­верзитетом „Унион – Никола Тесла” из Београда. На конференцији су са радовима учествовали чланови Одјељења природно-математичких и техничких наука АНУРС-а.
• Симпозијум „Нови погледи у превенцији, дијагностици и третману атеросклерозе одржан је 3−5. априла 2015. године на Јахорини. Симпозијум је органи­зован у сарадњи са Удружењем кардиолога Републике Српске, од­бо­­­рима за кардиоваскуларну патологију АНУРС-а и САНУ и Удружењем за атеро­скле­розу Србије.
• Седми међународни научни скуп „Савремени материјали“ одржан је 21–22. децембра 2014. године. На скупу су, путем пле­нарних предавања и по­стер-презентација, изложена 83 рада из свих области савремених мате­ри­јала. Учесници су били из Републике Српске, САД, Турске, Кине, Словеније, Јапана, Холан­дије, Ита­лије, Грчке, Србије, Велике Британије, Македоније и других земаља.
• Међународна научна и техничка конференција „Енергетска ефи­ка­сност“ одржана је 18−19. децембра 2014. године у Кракову, у сарадњи Укра­јинске академије наука и Академије наука и умјетности Републике Српске. Чланови Одјељења природно-мате­ма­ти­чких и техничких наука радовима су учествовали у раду конференције.
• Округли сто „Генетички модификовани организми – научни и ети­чки аспекти, производња и коришћење“ одржан је 16. децембра 2014. у орга­ни­зацији Одјељења природно-математичких и техничких наука АНУРС-а (Од­бор за биотехничке науке и Одбор за животну средину, просторно пла­нирање и одрживи развој). Скуп је организован са намјером да се, кроз изла­гања ком­пе­тентних ис­тра­живача (девет реферата), дискусију и закључке, допри­несе идентифи­кацији и сагледавању проблема, појава, ети­чких изазова и ризика ко­ји у овој области постоје.
• Симпозијум „Демографска политика у Републици Српској – ствар­ност и потребе“ одржан је 4. децембра 2014. године. Организовали су га Одје­љење природно-математичких и техничких наука и Одјељење меди­цин­ских наука АНУРС-а у сарадњи са универзитетима у Бањој Луци и Источ­ном Са­ра­јеву. Изложено је осам рефе­рата. Циљ овог сим­по­зијума био је да се под­стакну научни радници да дају свој допринос у сагледа­вању потреба за адек­ват­нијим мјерама попу­лационе поли­тике, а ради заус­тављања нега­тив­них демо­графских тен­денција на простору Републи­ке Српске.
• Симпозијум „Функционална анатомија, патологија, дијагностика и тера­пија крвних судова главе и врата“ одржан је 28. новембра 2014. године. На овом симпозијуму, који је организовао Одбор за хроничне незаразне бо­лести Одјељења медицинских наука АНУРС-а, изложено је 12 реферата, а изла­гачи су били из Србије, Словеније, Хрватске, Федерације БиХ и Репу­блике Српске. Учесници и посјетиоци ин­фор­мисани су о најновијим достиг­ну­ћима у областима анатомије, па­то­ло­гије, дијагностике и терапије крвних судова врата и главе, с циљем спречавања настанка можданог удара.
• Симпозијум „Просторно планирање и животна средина Републике Срп­ске“ одржан је 3. октобра 2014. године, у организацији Одбора за жи­вотну сре­дину, просторно планирање и одрживи развој Одје­љења природно-ма­те­матичких и техничких наука АНУРС-а. Реферате о статусу и стању про­стор­ног пла­ни­рања у Републици Српској, те савременим тенденцијама у тео­рији и пракси просторног планирања у контексту вредновања и очувања жи­вот­не средине изложило је 12 предавача.
• Округли сто „Амброзија – опасна инвазиона и алергена биљна врста“ одржан је 30. септембра 2014. године, у организацији Одбора за животну сре­дину, просторно планирање и одрживи развој Одје­љења природно-мате­матичких и тех­ничких наука АНУРС-а. Изложено је девет реферата, а пре­да­вачи су то­ком излагања говорили о поријеклу и рас­прос­тра­ње­нос­ти амбро­зије у сви­јету, и на подручју Републике Србије и Републике Срп­ске, о њеној био­ло­гији, про­дук­цији сјемена и полена, као и о ос­но­в­­ним карактеристикама алер­гена полена амброзије, штетности амброзије, могућностима њеног су­зби­јања и др.
• Округли сто „Улога науке и академија у развоју друштва“ одржан је 19. септембра 2014. године, у организацији Академије наука и умјетности Репу­блике Српске и Свјетске академије умјетности и наука – Одјељења за југо­источну Европу.
• Научни симпозијум „Културно-историјски комплекс Доњи Детлак“ одр­жан је 12. и 13. септембра 2014. у Бањој Луци и Дер­венти. Симпо­зијум су орга­низовали Академија наука и умјетности Ре­публике Српске, Репу­блички завод за заштиту културно-ис­торијског и природног насљеђа Ре­пу­блике Срп­ске и Општина Дервента. Првог дана симпозијума реферате је изложило 12 пре­­давача у Бањој Луци, а други дио симпозијума, на којем је изложено осам реферата, одржан је у Дервенти.
• Међународни научни скуп „Срби и Први светски рат 1914–1918.“ одржан је у Београду, 14. јуна 2014. године. Скуп су организовали Српска ака­демија наука и уметности, Академија наука и умјетности Републике Срп­ске и Матица српска. На скупу је учествовало око 60 еминентних исто­ри­ча­ра и других стручњака, међу којима је 18 из иностранства – Бугарска, Грчка, Француска, Аустрија, Велика Британија, Русија, Мађарска, Пољска, Италија, Црна Гора, Чешка.
• Међународни научни скуп „Први свјетски рат – узроци и посљедице“ одржан је 30. и 31. маја 2014. године. На скупу су, поред чланова Академије нау­ка и умјетности Републике Српске, активно учествовали и пред­став­ни­ци других академија наука и умјетности, те познати научници из Републике Српске, Босне и Херцеговине и других земаља. У току дводневног рада изло­жено је више од 40 реферата.
• Интернационални симпозијум из ехокардиографије одржан је 14−16. марта 2014. на Јахорини. Симпозијум је организовао АНУРС са Удру­жењем кардиолога Републике Српске – Радна група за ехокардио­гра­фију.
• Округли сто „Улога академија наука и умјетности у развоју дру­штва будућности" одржан је 7. децембра 2013. године, поводом двадесете го­ди­шњице од утемељења Академије наука и умјетности Републике Српске. Из­лагачи су били чланови академија из више европских земаља, а зајед­ни­чки за­кључак је да, иако постоје различити модели академија у свијету, го­то­во сва­ка од њих има задатак да у времену брзог технолошког напретка буде но­силац научног и умјетничког рада у својој земљи, да треба активно да уче­ствује у креирању политика у овим областима, те да чува и његује културу и тра­дицију свога народа.
• Округли сто „Двјеста година од Његошевог рођења“ организован је 6. децембра 2013. године, у Академији наука и умјетности Репу­бли­ке Српске. Овај округли сто одржан је умјесто планираног тродневног међународног научног скупа „Ње­гош у свом и нашем времену“, који је, у суорганизацији са Матицом срп­ском и Српском академијом наука и уметности, требало да буде одржан у Но­вом Саду, Београду и Бањој Луци.
• Округли сто „Претпоставке и могућности унапређења конку­рент­ности привреде Републике Српске“ организовао је Одбор за економске науке Одје­ље­ња друштвених наука АНУРС-а 11. новембра 2013. године. Тематске обла­­сти о ко­јима се говорило су: конкурентност привреде, ре­ин­дустри­ја­ли­зација, наука, иновације и образовање у функцији унапређења конку­рент­ности, финансијски ефекти конкурентности.
• Округли сто „Репродуктивно здравље – услов опстанка“ одржан је 8. окто­бра 2013. године, у оквиру програма обиљежавања двадесете годишњице пос­то­јања Академије наука и умјетности Републике Српске, с циљем да се по­ку­шају наћи одговори да ли се довољно пажње посвећује адолесцентима. Орга­низатор овог округлог стола био је Одбор за репродуктивно здравље Одје­­љења ме­дицинских наука АНУРС-а.
• Шести међународни научни скуп „Савремени материјали“ одржан је од 4. до 6. јула 2013. године. На овом скупу учествовали су научни радници из Ре­пу­блике Српске и Федерације БиХ, Бугарске, Чешке, Словачке, Сло­ве­ни­је, Ср­бије, Црне Горе, Македоније, Хрватске, Француске, Италије, Јапана, Јужне Аф­рике, Кине, Њемачке, САД, Швајцарске и Тајвана, који су изло­жили 149 ра­до­ва путем пле­нар­них предавања, усмених излагања и постер-пре­­зен­та­ција. Рад се одвијао у оквиру трију симпозијума (Сим­по­зијум А: Наука о ма­те­рији, кондензоване материје и физика чврстог стања; Сим­позијум Б: Био­ма­те­ријали и наномедицина; Симпозијум Ц: Вода). Радови су поред збор­ни­ка, објав­љени и у часопису Con­tem­­porary Ma­te­ria­ls.
• Симпозијум под називом „Дијабетес и кардиоваскуларне болести“ одр­жан је 22. марта 2013. године у оквиру Првог конгреса дијабетолога Репу­бли­ке Српске, са међународним учешћем. На овом симпозијуму, који су за­једно организовали Одбор за кардиоваскуларну патологију Одјељења ме­ди­цинских наука АНУРС-а, Удружење ендокринолога и дијабетолога Репу­блике Српске и Удружење кардиолога Републике Српске, саопштено је шест реферата.
• Међународни науч­ни скуп „Први балкански рат 1912/1913: историјски процеси и проблеми у све­тло­сти сто­годишњег искуства“,одржан је 18. и 19. октобра 2012. у про­­сто­ри­ја­ма Српске академије нау­ка и уметности у Београду. Српска академија наука и уметности, Матица српска и Академија наука и умјетности Републике Српске организовале су скуп на којем су уче­ствовали истакнути науч­ници из земље и иностранства. Зак­љу­че­но је да ве­лике силе и данас, као и прије једног вијека, имају утицај и теж­њу да се про­мијене границе на Бал­кану. Први балкански рат био је израз ос­ло­бо­ди­лачких тежњи српског и ос­та­лих балканских народа, а Други бал­кански рат, 1913. године, пред­став­љао је увод у Први свјетски рат.
• Међународни научни скуп „Република Српска двадесет година ра­з­во­ја – дос­тигнућа, изазови и перспективе“, одржан је 17. и 18. септембра 2012. године. Скупу су прису­ствовали пред­­сједник и премијер Републике Српске, те ам­ба­са­до­ри Србије, Руске Фе­де­рације, Црне Горе, Шпаније и Бугарске у БиХ. Циљ овог ску­па био је да се, у оквиру обиљежавања дводеценијског јубилеја, на науч­ним основама сагледа цјелокупан развој Републике Српске, њен ус­тав­но­правни и еко­ном­ско-социјални положај, али и да се назначе прав­ци даљ­ег развоја, и то све у оквиру домаћег и међуна­род­ног права, од­нос­но на осно­вама Дејтонског ми­ров­ног споразума, посебно Анекса IV. На овом ску­пу изложено је 65 пленарних предавања. Објек­­тивно је при­ка­за­на по­зи­ција Републике Српске, као и могући прав­ци ус­тав­­ноправног, еко­ном­ско-прив­редног, образовног и опште­­друш­тве­ног ра­зво­ја, a закључено је да је Република Српска у двадесетогодишњем периоду оства­рила зна­чајне ре­зул­та­те у свим об­лас­ти­ма друштвеног живота, те да је, до­сљедно се прид­р­жа­вајући Дејтонског ми­ров­ног споразума, била фактор ста­билности у БиХ.
• Пети међународни научни скуп „Савремени материјали“ одржан је од 5. до 7. јула 2012. године. На скупу је презентовано 119 радова путем пле­нар­них предавања и постер-презентација, које су биле ор­га­ни­зо­ване у два сим­по­зијума (Симпозијум А: Наука о материји, кондензоване ма­терије и фи­зи­ка чврстог стања и Симпозијум Б и Ц: Биоматеријали, на­но­ме­дицина и вода). На скупу су учествовали научници из САД, Велике Бри­та­није, Ње­ма­чке, Швајцарске, Јапана, Грчке, Чешке, Малезије, Словеније, Ср­бије, Црне Го­ре и Хрватске, те Републике Српске и Федерације БиХ. Радови су, поред збор­ника, об­јав­љени и у часопису Con­tem­­porary Ma­te­ria­ls.
• Округли сто „Дејтонски мировни споразум као правни и политички основ развоја Републике Српске“ одржан је 23. марта 2012. године, а ор­га­ни­зо­вао га је Одбор за правне науке Академије наука и умјетности Ре­пу­бли­ке Срп­ске. Учествовали су истакнути домаћи струч­ња­ци из области теорије и прак­се права, као и представници јавних институција из Републике Српске. Укуп­но је изложено 18 реферата. Округли сто је одр­жан у оквиру исто­име­ног пројекта, који обухвата критичку анализу правних прин­ципа и ври­јед­нос­ти који се односе на организацију и функционисање др­жавне власти и укуп­ног јавног сектора у Републици Српској и Босни и Хер­цеговини.
• Научни скуп „Андрић између Истока и Запада“ одржан је 8. и 9. де­цем­­бра 2011. године. Скуп је организован поводом педесетогодишњице до­би­ја­ња Нобелове награде за књижевност, стогодишњице објављивања прве пје­сме Иве Андрића у Босанској вили и 120-годишњице Андрићевог рођења. На ску­пу је изложено 25 реферата. Учесници су би­ли из Ре­публике Српске, Србије, Цр­не Горе, Хрватске, Аустрије, Италије и Бје­ло­ру­сије. На скупу је наг­ла­ше­но да Андрићево дјело не само да живи и траје, не­го има и св­е­вре­мен­ске вриједности, а назив научног скупа ме­та­фо­рич­но сугерише саму суштину ње­говог дјела.
• Округли сто „Језик и писмо у Републици Српској“ одржан је 25. но­вем­­бра 2011. године. На скупу је 19 стручњака из Републике Српске, Србије, Црне Горе, Аус­трије и Њемачке разматрало језичку проблематику на простору Бос­не и Хер­цеговине у синхроном пресјеку и дијахроној перспективи. Дат је ге­не­рал­ни преглед средњовјековног писаног насљеђа Босне и Хума, као и пре­глед при­лика у вези са типом, статусом и судбином књижевног језика на на­ве­де­ном простору од времена аустроугарске окупације 1878. до недавног рас­пада ср­пско-хрватске језичке и државне заједнице. Ок­ру­гли сто је завршен усвајањем закључака у којима је, између ос­та­лог, наг­ла­ше­но да је данас у Босни и Херцеговини српски језик у врло не­по­вољ­ном по­ло­жају и због све израженијих настојања Бошњака да уведу „бо­сан­ски” као „зе­маљ­ски језик”, те је указано на неопходност да се у служ­бе­ној упо­треби у Ре­пу­блици Српској користи српски језик (ијекавског и екав­ског из­говора) са ћи­рилицом као примарним писмом.
• Међународни научни скуп „Психосоцијални фактор и кардио­вас­ку­­ларне бо­лести” одржан је 30. септембра 2011. године. Скуп је организовао Од­бор за кар­диоваскуларне болести АНУРС-а у сарадњи са Одбором за кар­дио­­вас­ку­лар­ну патологију САНУ. Излагања на скупу одржало је 11 углед­них науч­ни­ка из САД, Француске, Републике Србије и Републике Срп­ске. Циљ скупа је био да се кроз саопштења и дискусију покуша више рас­ви­јет­лити ути­цај психосоцијалног и социоекономског фактора на развој кар­дио­­вас­ку­лар­них болести, које представљају велики здравствени проблем, ка­ко у свијету та­ко и код нас, јер од њих болује и умире велики број људи.
• Академија наука и умјетности са Ректорском конференцијом о високом образовању Републике Срп­­ске, одржала је Пету научну конференцију на тему „Други и трећи цик­лус студија – искуства и могућности орган­и­зо­ва­ња, 23. и 24. септембра 2011. године.
• Научни скуп „Сто година од открића атомског језгра” организован је 23. септембра 2011. године у сарадњи са Природно-математичким фа­кул­те­том Универзитета у Бањој Луци (студијски програм за физику). Био је по­све­ћен оби­љежавању стогодишњице Радерфордовог открића атомског језгра, јед­ног од најзначајнијих открића у историји науке. На скупу су стручњаци из САД, Србије и Републике Српске представили дванаест научних радова. Реферати су обухватили околности открића атомског јез­гра и развој ну­клеар­не фи­зи­ке у разним областима науке и технике до да­нас, као и неке аспек­те при­мје­не нуклеарне физике у медицини.
• Међународни научни скуп „Вода и наномедицина” одржан је 30. авгу­­ста 2011. године. Изложено је 15 пле­нар­них пре­давања и 20 постер-пре­зен­та­ција. Скуп је био посвећен широком ме­ђу­на­род­ном форуму о природи водо­ничне везе, науке и технологије материјала во­до­нич­них веза и уређаја. Пле­нарни излагачи су били из САД, Велике Бри­та­ни­је, Јапана, Ирске, Швај­цар­ске и Ср­бије. У оквиру скупа (31. августа) одр­жа­на је Прва међу­на­ро­дна љетна шко­ла Вода и наномедицина. Школу је по­хађао 41 студент мастер и док­тор­­ских сту­дија. Током једнодневног рада шко­ле презентовано је осам радо­ва из об­лас­ти биологије, дерматологије, он­ко­логије, фармације, хемије и био­фи­зике.
• Четврти међународни научни скуп „Савремени материјали” одржан је 1. и 2. јула 2011. Путем пле­нар­них предавања и постер-презен­та­ци­ја из­ло­жено је 105 радова. Учесници су били из САД, Велике Бри­таније, Њема­чке, Швај­царске, Шпаније, Бугарске, Мађарске, Грчке, Ки­не, Слове­ни­је, Хр­ват­ске, Ср­бије, Републике Српске и Федерације БиХ. Ра­до­ви су обухватили ви­ше науч­них области које се баве савременим материјалима, по­себ­но истра­жи­ва­­њи­ма нових материјала, наноматеријала, материјала у превентивној ме­дицини и сто­­ма­тологији, савремених тех­но­ло­ги­ја, произ­вод­ње еко-ма­­те­ри­јала. Пред­­ста­вљени су и резултати истраживања у вези са батеријским елек­три­ч­ним ауто­мо­билима, материјалима који се односе на исхрану и чу­ва­ње на­мир­ни­ца. Радови су, поред зборника, об­јав­љени и у часопису Con­tem­­porary Ma­te­ria­ls.
• Међународни научни скуп „Улога академске заједнице у друштву будућ­­ности” организован је 15. маја 2011. године у сарадњи са Кра­љев­ском ака­­­де­мијом за економију и финансије Шпаније. Академик Рајко Куз­ма­но­вић, пред­сједник АНУРС-а, и академик Хаим Хил Алуха, предсједник Кра­љевске ака­демије, оцијенили су да је овај скуп почетак низа зајед­ни­чких ак­тивности ко­је ће двије академије имати у будућности.
• Научни скуп „Репродуктивно здравље у Републици Српској” одржан је 29. октобра 2010. године. Циљ овог скупа био је представљање резултата дво­го­диш­њег пројекта „Репродуктивно здравље у Републици Српској“. На основу података добијених истраживањем требало би да се направи стра­те­ги­ја демографског развоја и програм пла­нирања породице, који треба да узму у обзир број дјеце који је потребан за за­мјену генерација на простору Ре­публике Српске. На скупу су учествовали ље­кари, психолози и педагози, који су у својим радовима указали на то да ре­про­дуктивно здравље има посебан зна­чај за очување биолошког интегритета на­ције у условима ниског ната­ли­тета, фертилитета и природног прираштаја.
• Међународни научни скуп „Вода, наноматеријали на бази водони­чних ве­за и наномедицина” одржан је 4. септембра 2010. године, као први из ове об­ласти у југоисточној Европи. На скупу су презентована 23 рада из области на­номатеријала и наномедицине, а учесници су били из САД, Русије, Ка­на­де, Аус­тралије, Јапана, Шпаније, Велике Британије, Србије и Републике Српске.
• Трећи међународни научни скуп „Савремени материјали” одржан је 2. и 3. јула 2010. године. Радило се у оквиру три тематске цјелине: на­но­ма­те­ри­јали, материјали у технологији и индустрији, те биоматеријали. Пре­зен­то­вано је 115 радова, у којима су, поред резултата примјене нових ма­те­ријала у ин­дустрији, медицини, грађевинарству и заштити животне средине, при­казане пред­ности и недостаци поступака спајања нових материјала. Учес­ни­ци су би­ли из САД, Аустралије, Шпаније, Холандије, Велике Британије, Сло­веније, Бу­гарске, Србије, Хрватске и Републике Српске. Радови су, поред зборника, об­јав­љени и у часопису Contemporary Ma­te­ria­ls.
• Округли сто „Пресуда Европског суда за људска права у предмету Сеј­дић–Финци” одржан је 14. априла 2010. године. Скупу су, по­ред чланова Ака­­де­мије и правних експерата, присуствовали и представници из­вршне, судске и законодавне власти у Републици Српској и Босни и Хер­це­го­вини, као и су­ди­ја Европског суда за људска права. Уче­сни­ци ску­па су закључили да пресуду треба провести, да она не изис­кује знат­није про­мјене Устава, него само два члана која се односе на Пред­сјед­ништво и Ви­јеће народа. Наглашено је и да сам Европски суд за људ­ска пра­ва у об­раз­ло­жењу пресуде констатује да није потребно нарушити прин­цип кон­­сти­ту­тив­ности народа ради заштите права припадника осталих на­цио­налних за­јед­ни­ца.
• Научни скуп „Милутин Миланковић у свом и нашем времену” ор­га­ни­зован је 8. октобра 2009. године. На скупу су, поред стручњака из Ре­пу­бли­ке Срп­ске, учествовали и научници из Републике Србије и Канаде. Циљ скупа је био да се још једном укаже на велика дјела овог научника, који је широко отворио и от­крио истине које су непорециве и на којима почива свијет око нас, а по­­себно у вријеме велике забринутости због пријетећих климатских промјена.
• Други научни скуп „Савремени материјали” одржан је 3. и 4. ју­ла 2009. го­дине. На скупу су анализирани начини унапређивања, рацио­на­ли­за­ције и ко­ришћења постојећих материјала, а учествовали су научни рад­ници из Ре­пу­бли­ке Српске и Фе­де­ра­ци­је БиХ, Србије, Словеније и Хрватске. Резул­та­те сво­јих истраживања презентовали су кроз 77 реферата.
• Научни скуп „Анексија БиХ – поводом стогодишњице” одржан је 16. и 17. ок­тобра 2008. године. Скупу су присуствовали научници из Ре­пу­бли­ке Српске, Србије, Цр­не Горе, Хрватске, Русије, Велике Британије, Шведске, Чеш­ке и Бу­гар­ске. Циљ овог скупа био је да се укаже на посљедице разградње ме­ђу­на­род­ног права и ко­риш­ћење силе за рјешавање питања граница на Бал­ка­ну.
• Научни скуп „Савремени материјали” одржан је 4. и 5. јула 2008. го­ди­не. Пу­тем пленарних предавања и пос­тер-презентација изложена су ис­тра­жи­ва­ња и достигнућа у области савремених материјала и њихове при­мјене у нау­ци, технологији и индустрији. Учествовало је 49 научника и истраживача из Србије, Хрватске, Федерације БиХ и Републике Српске. Због великог зна­чаја ове области за привредни и економски напредак, како државе тако и ре­гио­на, као и великог интересовање истраживача за овај скуп, одлучено је да се овај науч­ни скуп одржава сваке године.
• Научни скуп „Петар Кочић данас” организован је 10. и 11. новембра 2007. године у сарадњи са Филозофским факултетом у Бањој Луци. Скуп је орга­ни­зо­ван с циљем да се расвијетле и про­ду­бе Кочићева књижевна, језичка, кул­турна и политичка мисао, да се ста­ве у научни и умјетнички оквир и да се, уз на­глашавање политичке и патриотске ноте ње­говог дјела, ње­го­во ства­ра­лаштво по­диг­не на још виши ниво. На скупу је представљен приповједачки и драмски рад Петра Кочића, који је инспирацију на­ла­зио у фор­мама народ­ног стваралаштва, али и у чи­та­њу тада модерне домаће и свјет­ске књижев­ности.
• Научни скуп „Ресурси Републике Српске” одржан је 17. и 18. октобра 2007. године у оквиру низа манифестација организованих поводом обиље­жа­вања пет­наест година постојања Републике Српске. На скупу су под­не­се­на 52 ре­фе­рата, који су тематски били повезани са пољопривредом, енер­гет­ским из­ворима, рудним богатством, саобраћајем и везама, туризмом, шу­мар­ством и другим областима људ­ске дјелатности. Циљ је био да се на једном мјес­ту из­ложи којим материјалним, културним и људским ресурсима Ре­пу­бли­ка Срп­ска рас­полаже.
• Научни скуп„ Република Српска – 15 година постојања и развоја” одр­жан је 26. и 27. јуна 2007. у Бањој Луци. Учествовало је око 120 уг­лед­них научника, професора, јавних и политичких радника из Репу­бли­ке Српске, Фе­дерације БиХ, Србије, Црне Горе и иностранства (Москва, Ва­шингтон, Стразбур), а поднесено је 75 реферата, који су обухва­ти­ли држав­ноправно (уставноправно), економско-со­­ци­јал­но, научно-образовно и кул­турно, демо­граф­ско-статистичко и безбје­д­нос­но подручје. Скуп је орга­ни­зован с циљем са­гледавања и анализирања уставноправног статуса Репу­б­лике Српске, ње­ног положаја у оквиру Босне и Херцеговине и успјешног пе­т­на­ес­то­годи­шњег рада, те перспектива даљег развоја.
• Научни скуп „Идеје Николе Тесле” организован поводом обиљежа­ва­ња 150-годишњице рођења овог истакнутог научника, одржан је 22. и 23. сеп­­тем­бра 2006. године. Циљ овог скупа био је да се из новог угла сагледа жи­вот и рад Николе Тесле. На овом скупу учествовало је више од 120 ис­тра­жи­ва­ча, различитих про­фила, а саопштено је 30 реферата.
• Научни скуп „Нови погледи у превенцији и третману атеро­скле­ро­зе” одр­жан је 15. септембра 2006. године. Организован је у склопу оби­ље­жа­ва­ња Свјет­ског дана срца у Републици Српској и БиХ, а због пораста кар­дио­вас­ку­лар­них обољења и смртности, како у свијету тако и код нас. Ана­ли­зи­ра­ни су сви аспекти настанка атеросклерозе, те могућности заус­тав­љања ње­не про­гре­си­је, али и регресије.
• Научностручни скуп „Сто година теорије релативности” одржан је 30. сеп­тембра 2005. године, у сарадњи са Друштвом физичара Ре­пу­бли­­ке Срп­ске. С обзиром на то да је Генерална скупштина Уједињених на­ција 2005. го­дину прогласила међународном годином физике, скуп је ор­га­ни­зо­ван с ци­љем да се до­принесе популаризацији физике на нашим про­сто­ри­ма.
• Научни скуп „Република Српска – десет година Дејтонског миров­ног спо­ра­зума” одржан је 12. и 13. маја 2005. године. Скуп је био међу­на­род­ног ка­рак­тера, а посвећен је сагледавању резултата десетогодишње при­мје­не Деј­тон­­ског мировног споразума и перспективама даљег развоја Републике Срп­ске, кон­ститутивног дијела Босне и Херцеговине. На скупу је учество­вало 110 углед­­них научних и стручних радника из земље и иностранства. Изла­гачи су би­ли представници Србије и Цр­не Горе, Хрватске, Европске уније – Вене­ци­јан­ске ко­мисије, ОЕБС-а, ОХР-а, Руске академије наука, Уједињених нација и др. Циљ је био да се покаже и докаже да је дејтонски мо­дел држав­ног уре­ђења Босне и Хер­це­го­вине, са два ентитета и три равно­правна народа, по­казао ре­зул­тате који мо­гу да буду га­рант даљег напретка на овим про­сто­рима.
• Научни скуп „Теоријска и експериментална истраживања нано­ма­те­ри­јала“ одржан је сеп­тембра 2004. у Херцег Новом. На њему су изложени ра­­дови о тео­риј­ским и екс­пе­ри­мен­талним истраживањима наноматеријала, која су у по­сље­дње вријеме побудила зна­чај­ну научну пажњу у свим дије­ло­ви­ма сви­јета. Скупу је при­сус­тво­вало више од 30 научних радника са подру­чја бив­ше СФРЈ и из ино­странства.
• Научни скуп „Српска револуција 1804–1815. и Босна и Хер­це­го­ви­на” орга­ни­зован је 25. и 26. јуна 2004. у Вишеграду, у сарадњи са Срп­ским про­свјет­­ним и културним друштвом „Просвјета”, поводом 200 го­ди­на од по­че­тка Пр­вог српског устанка. На скупу је учествовало 85 научних и стручних рад­ни­ка, а изложено је 35 реферата. Наведена проблематика раз­ма­трана је интер­­­­ди­сци­пли­нарно, па је било реферата историјског, књи­жев­но-језичког, црквено-духов­ног и вој­ностратегијског карактера. Циљ скупа није био само оби­ље­жа­вање го­диш­њи­це, већ и изношење нових историјских чи­ње­ница, са­знања и до­ку­ме­на­та о устанку.
• Научни скуп „150 година од рођења Михајла Пупина” одржан је 21. ­и 22. маја 2004. године. Био је посвећен успо­­ме­ни на једног од најуглед­ни­јих српских научника у свијету. На овом скупу учествовали су научни рад­ни­ци и ис­траживачи из Србије и Републике Срп­ске, који су покушали да до­принесу расвје­тља­ва­њу богатог и разноврсног ства­ралаштва Михајла Идвор­­ског Пу­пи­на.
• Научни скуп „Земља Павловића – средњи вијек и период турске вла­да­вине” организован је 27. и 28. јуна 2002. године у Рогатици у сарадњи са Уни­вер­зи­те­том у Српском (Источном) Сарајеву. На овом скупу учествовало је 70 научних радника са 36 ре­ферата. Циљ скупа је било про­у­ча­ва­ње више­вје­ковне прошлости вла­стео­ске породице Павловић, њеног мјеста и улоге у др­жавном животу сред­њо­вјековне Босне, као и оних дијелова Хер­це­говине који су једно вријеме би­ли под њеном влашћу.
• Сателитски симпозијум „Епоха кванта – 100 година од открића кван­­та” ор­ганизован је 4. маја 2001. године. Био је посвећен једном од нај­ве­ћих откри­ћа савремене физике – кванту енергије. На овом симпозијуму изло­­же­на су сазнања ис­тр­а­жи­вача са Универзитета у Бањој Луци о овом кван­т­номе­ха­нич­ком феномену и начини примјене у областима у којима раде. Пре­да­вања су одржали академици и професори из Србије и Ре­пу­бли­ке Српске.
• Међународни симпозијум „Геологија и металогенија Динарида и Вар­дар­ске зоне” организован је од 4. до 6. октобра 2000. године у сарадњи са Срп­­ском ака­демијом наука и уметности. Циљ је био да се афир­мише гео­ло­шка ак­тивност научника и стручњака Репу­бли­ке Српске. На једном мјесту из­ло­же­ни су резултати дотадашњих истраживања. Један од ци­љева овог симпозијума био је да се укаже на неке нове проблеме и недовољно раз­јаш­њење од­носа између појединих ре­гио­нал­них геолошких је­диница, као и на збивања у тим јединицама.
• Научни скуп „Душанов законик – 650 година од његовог доношења” одр­жан је 22. и 23. децембра 1999. у Бањој Луци. На скупу је учес­тво­ва­ло око 80 науч­них, стручних и јавних радника, а изложено је 27 реферата. Утвр­ђе­на је ис­торијска улога Душановог законика у успостављању на­чела правне др­жа­ве. Наглашено је да интересовање научника и практичара ши­рег спек­тра (прав­ни­ка, историчара, лингвиста, палеографа, социолога...) за овај је­дин­стве­ни документ, који говори о правном животу сред­њо­вје­ков­не српске др­жа­ве, није престало ни након 650 година од његовог изласка у јав­ност.
• Научни скуп „Подјела надлежности између институција Босне и Хер­це­го­вине и ентитета” одржан је 26. новембра 1999. године. Након из­ла­га­ња 20 радова, закључено је да је у току претходне двије године до­шло до не­ле­галне и нелегитимне ревизије уставâ Босне и Херцеговине и Репу­бли­ке Срп­ске и преношења надлежности са ентитета на Босну и Хер­це­го­­вину. Ука­зано је на штетност тенденције умањења надлежности ентитетâ и упу­ћен је захтјев да се обустави ерозија ентитетских надлежности и при­х­вати, без ре­ви­зије, дејтонски модел сложене Босне и Херцеговине са два држа­во­творна ен­титета – Републиком Српском и Федерацијом Босне и Хер­це­го­ви­не.
• Научни скуп „Српски духовни простор” одржан је 29. и 30. октобра 1998. године у Бијељини. На скупу, на којем је учествовало око стотину научних радника из Републике Српске, Србије и Црне Горе, поднесено је 30 реферата. Расправљало се о актуелним питањима из области културе на свим просторима на којима српски народ живи и у којима је живио, како би се стекла што јаснија и општа слика времена у којем се тренутно развија наше друштво. Циљ овог скупа је био да се сагледа стање у свим областима наше духовне дјелатности, како би се увидјели проблеми и нашли начини за њихово рјешавање.