Најновије вијести

• ЗАКЉУЧЦИ СА НАУЧНОГ СКУПА „ЕНЕРГЕТСКИ И РУДАРСКИ РЕСУРСИ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ“, ОДРЖАНОГ 4. МАЈА 2026. ГОДИНЕ , 03.07.2026.
• РАДНА ПОСЈЕТА ПРЕДСЈЕДНИКА ВЛАДЕ СРБИЈЕ ПРОФ. ДР ЂУРЕ МАЦУТА АНУРС-У , 23.06.2026.
• ДЕЛЕГАЦИЈА МАТИЦЕ СРПСКЕ У АНУРС-у , 10.06.2026.
• ОДРЖАН МЕЂУНАРОДНИ СИМПОЗИЈУМ - НОВИНЕ У ДИЈАГНОСТИЦИ И ЛИЈЕЧЕЊУ ОБОЉЕЊА УРИНАРНОГ СИСТЕМА , 16.05.2026.
• ПРЕДСЈЕДНИК АНУРС-а ПРИМИО ЗЛАТНУ МЕДАЉУ СРПСКОГ ЛЕКАРСКОГ ДРУШТВА , 16.05.2026.

На почетку XXI вијека енергетски сектор се нашао на раскрсници, са отвореним питањем како даље дјеловати. Јасно је да се треба окренути у правцу еколошки чистих извора енергије, али како и у ком времену задовољити потребе које су у складу са достигнутим степеном цивилизацијског развоја. Фосилна горива, као основни извор енергије, дошла су у фазу када угрожавају животну средину. Њихова примјена постала је економски неприхватљива, с обзиром на велика издвајања средстава у еколошке сврхе. Осим тога, технологије које користе ова горива застарјеле су за XXI вијек. Нове технологије траже и нове изворе енергије, дугорочне, сигурне и еколошки прихватљиве. Процес преласка са једних енергетских ресурса на друге постепен је и највећим дијелом зависи од обезбјеђења замјенских, чистих енергетских ресурса. Гдје се, у енергетском смислу, сада налази и куда иде Република Српска?

Академија наука и умјетности Републике Српске и Министарство енергетике и рударства организовали су Научни скуп „Енергетски и рударски ресурси у Републици Српској“. Енергија је неопходна за нормално функционисање у готово свим сферама цивилизацијског развоја, па су повећане потребе за експлоатацијом постојећих и проналаском нових извора. На том путу постепено се суочава са ограниченим вијеком трајања најзначајнијих извора енергије, који су необновљиви (фосилна горива и руде уранијума), а потенцијали обновљивих извора енергије нису у довољној мјери истражени или нису развијене нове технологије за боље искоришћење те енергије (сунце и вјетар). Такође, напредак вјештачке интелигенције, која за сада све то прегледно обједињује, опредијелиће њено мјесто у будућности и у енергетском смислу.

Република Српска, која располаже значајним необновљивим и обновљивим изворима енергије, тражи рјешење како да у будућем времену престане да користи необновљиве и повећа коришћење обновљивих извора енергије, поштујући еколошке стандарде који се постављају у Европи и свијету.

Након расправе и отворене дискусије Научни одбор је припремио сљедеће закључке:  

1. `Перспективе Републике Српске везане за одрживи развој јесу у познавању „и рационалном коришћењу обновљивих[1] и необновљивих[2] минералних ресурса. Неопходно је урадити Стратегију располагања, управљања и коришћења минералних ресурса у Републици Српској. Постојећа документација о минералним сировинама и резултатима истраживања везана је за Стратегију минералних сировина Босне и Херцеговине из осамдесетих година. Нова стратегија обухватила би, поред расположивости и могућности њиховог коришћења у условима еколошке прихватљивости и економске оправданости, коришћење и управљање минералним ресурсима и сировинама, уз израду листе, процјеном стратешких и критичних минералних сировина.

Активности у вези са експлоатацијом и инвестицијама у рударству усмјерити према потребама Републике Српске, а управљање у складу са законском регулативом ESG – Environmental, Social and Governance), која даје значај квалитету израде потребне документације[3], посебно у дијелу друштвене, економске и еколошке оправданости за државу, уважавајући локалне заједнице на чијој територији се налазе ресурси.

Формирати базу података о свим бившим, активним и потенцијалним налазиштима минералних ресурса, укључујући каменоломе, експлоатацију шљунка и пијеска изван ријечних токова.

Образовна структура у геологији и рударству је незадовољавајућа; не постоји средњошколско образовање, а постојећи високообразовани кадар на заласку је радног вијека. Остала је празнина у стручном образовању, тако да данас нема средње генерације која може водити процес експлоатације. Неопходно је у наредном периоду успоставити повезивање научних институција и компанија које су носиоци концесија за експлоатацију одређених минералних ресурса. Компаније би изразиле интересовање за потребним кадровима, а научнообразовне институције школовале би за њих те кадрове и водиле их кроз процес до њиховог осамостаљења.

2. Угаљ, као најзначајнији енергетски ресурс у дијелу производње енергије и најнегативнији извор за животну средину, тражи своје мјесто у наредном периоду могуће експлоатације у оквиру постојећих резерви, али и очекиваних ограничења рада ових електрана због европских а и свјетских опредјељења да се у циљу очувања и побољшања животне средине ограничи њихова примјена. У Европи је то ограничено до 2035, а у свијету није дефинисано. У времену које је пред нама те границе ће се вјероватно мијењати и усаглашавати.

Република Српска располаже са три електране на угаљ (Гацко, Угљевик и Станари), које могу одржавати енергетски биланс током године, али је потребно њихово редовно снабдијевање довољном количином угља. Данас се може констатовати да ће се будућа експлоатација угља одвијати у све сложенијим структурногеолошким, хидрогеолошким, инжењерскогеолошким, еколошким и другим условима. Због тога експлоатација угља тражи нова инвестирања и организацију која ће оправдати њихово постојање у вријеме сложених економских односа и еколошких захтјева.

3. Хидропотенцијал Републике Српске је најзначајнији будући ресурс, који изградњом нових енергетских капацитета даје стабилност енергетском систему и током године ради са 60–80% инсталисаних капацитета. Актуелно интензивно увођење интермитентних извора[4] енергије повећава потребу за изградњом вишенамјенских хидроакумулација, које, поред улоге у заштити од поплава, те у наводњавању и водоснабдијевању насеља и индустрије, постају и „зелени акумулатори”, или „еколошке плаве батерије”. Република Српска има огроман, неискоришћен „плави капитал“. Хидроенергија је једини зрели технолошки облик производње електричне енергије из обновљивих извора који нуди висок степен поузданости, те стабилност система и могућност складишћења енергије у великим размјерама.

Будући методолошки приступ у стратегији развоја хидроенергетике Републике Српске треба да се ослони на мултидисциплинарне оптимизације рјешавања проблема синергије вода–енергија‒храна–екологија, нексуса који је будућност одрживог управљања ресурсима, уз примјену вјештачке интелигенције и експертско ангажовање.

Да би се у ери декарбонизације потенцијал почео претварати у реалност неопходно је убрзање започетих капиталних пројеката („Горња Дрина“ и „Горњи хоризонти“), што ће бити и један од корака ка повећању отпорности на климатске промјене. Научне анализе показују да је хидропотенцијал Републике Српске најснажнија полуга економске и енергетске трансформације.

Мале хидроелектране имају значајно мјесто у укупном енергетском систему, али пред њима је увијек питање могу ли се уклопити у еколошке стандарде и постићи економску оправданост њиховог постојања.

4. Геотермална енергија из топлих вода, названа хидрогеотермалном енергијом, економски је прихватљива до дубине 3.000 м. Република Српска није нашла мјесто у свијету за поређење резерви и коришћења енергије из топлих вода. Највише температуре које се користе у Републици Српској су око 75 ^°C у подручју Семберије и користе се за топлотну енергију.

Повећањем степена истражености топлих вода на територији Републике Српске отвара се могућност њиховог коришћења за производњу електричне енергије. Очекиване температуре на дубини од око 2.500 м су 120 ^°C, што даје оправданост изградње геотермалне електране. У енергетском смислу, на једној бушотини могуће је произвести 5–7 MW снаге електричне струје. На овом простору може се урадити више бушотина, које би се повезале у једну геотермалну електрану, чија би снага могла да се креће 25–30 МW. Иста енергија, након узимања максималне температуре, користила би се и за топлификацију насеља, индустријских објеката, у спортско-рекреационе и друге сврхе. Хидрогеотермална енергија представља еколошки чист обновљив извор енергије.

Располагањем подацима са бушења и геофизичких испитивања на подручју Обудовца, које су радиле руске компаније за потребе истраживања нафте[5], јaсније би се дефинисали геотермални потенцијали од ријеке Дрине, па западно до ријеке Уне и сјеверно до ријеке Саве. Процјене су да се на том простору може изградити неколико геотермалних електрана, укупне снаге 200 МW.

5. Значајни потенцијали дрвне биомасе, као обновљивог извора енергије, који нису искоришћени, налазе се у изданачким шумама и шумским културама. Конверзијом изданачких шума и проредама у шумским културама утицало би се на побољшање квалитета и структуре шума, али и обезбиједило, у садашњим условима реализације етата, преко 100.000 м³ дрвне биомасе годишње, што је потенцијал за производњу 187.500 MWh електричне енергије. Узимајући у обзир да је укупна количина произведене електричне енергије (из свих облика производње) у Републици Српској око 7.500,00 GWh годишње, енергија произведена из дрвне биомасе учествовала би са око 2,5% у укупном годишњем електроенергетском билансу Републике Српске.
6. Интеграција обновљивих извора енергије у електроенергетски систем Републике Српске захтијева убрзану дигитализацију мреже, укључујући увођење напредних алата за мониторинг, анализу и управљање, као што су концепти дигиталних близанаца. У том контексту препоручује се институционална подршка развоју и имплементацији ових технологија кроз стратешке документе, регулаторни оквир и пилот-пројекте. Истакнута је потреба за јачањем сарадње између академске заједнице, индустрије и надлежних институција, у циљу развоја и примјене иновативних дигиталних рјешења у енергетици, с посебним освртом на коришћење реалних података и развој платформи заснованих на примјени вјештачке интелигенције. Овакве активности препознају се као веома важан корак ка повећању флексибилности, поузданости и ефикасности електроенергетског система.
7. Република Српска и Босна и Херцеговина требало би хитно да предузму низ мјера како би постале активни учесници енергетске транзиције. Те мјере састоје се у имплементацији научних достигнућа, нових техничко-технолошких рјешења и иновативних модела финансирања. У технолошком смислу, то је зелени водоник као енергент будућности, подржан вјештачком интелигенцијом, дигиталном трансформацијом, индустријом 4.0, уз примјену ESG стандарда.
8. За поуздан рад сваког сложеног система, па тако и великих термоенергетских постројења, неопходна је могућност праћења радних параметара у реалном времену. Неки проблеми тешко се уочавају, а још теже лоцирају, што тражи детаљније познавање процеса производње. Примјена метода машинског учења, попут модела линеарне регресије, може представљати вриједан алат у таквим околностима. Модел на вријеме може указати на незнатне аномалије у раду појединих подсистема. Модел понашања исправног кондензационог система у склопу великог термоенергетског постројења примијењен је на Термоелектрани „Станари“, гдје су коришћени подаци термоелектране, а као модел машинског учења примијењен је модел линеарне регресије.
9. Комунални отпад представља значајан извор енергије, али захтијева организовано сакупљање отпада на депонијама. Иако се сакупљање комуналног отпада све више практикује, у Републици Српској засад није присутно у довољној мјери да би се комунална електрана могла континуирано снабдијевати. С временом и настанком већих депонија отпада, присуство електрана на комунални отпад биће оправдано и значајно. Економски су веома повољне и еколошки прихватљиве.

Дио отпада који се може раздвојити везан је за пластику, а поступком пиролизе, који је данас доста развијен у свијету, може се издвојити течно биогориво. Његова примјена везана је за транспортни сектор у дијелу коришћења бензинских и дизел горива. Босна и Херцеговина, односно Република Српска, обавезале су се на спровођење Зелене агенде за Западни Балкан, која подразумијева и одређене обавезе у погледу коришћења, те прописивања минималног удјела течних биогорива у транспортном сектору. Према званичној статистици, Република Српска на даљу обраду предаје свега 1,1% сакупљене отпадне пластике. Остало се одлаже на комуналне депоније.

Пиролиза отпадне пластике, као поступак за добијање течних биогорива, познат је у Републици Српској. Уклањање знатне количине пластике довољан је разлог да се приступи производњи биогорива, која неће знатно утицати на укупни енергетски биланс, али ће имати еколошки значај и биће економски оправдана. Кадровски потенцијали постоје у Републици Српској, што је предуслов за брже развијање домаћих капацитета и технологије пиролизе, а који би кренули у сусрет међународним прописаним обавезама у погледу коришћења течних биогорива.

Постојећи извори енергије, са садашњим капацитетима и будућим могућностима, неће моћи задовољити потребе за енергијом у новом времену. Реално је очекивати да ће сада алтернативни извори енергије, попут сунчеве и енергије вјетра, који су неисцрпни, постати основни дугорочни извори енергије. Начин њиховог коришћења за будуће потребе људске цивилизације изучаваће наредне генерације.

Република Српска се налази на раскрсници: или ће постати регионални лидер у производњи чисте енергије и хране, кроз рационално коришћење еколошки чистих извора енергије, или ће постати енергетски зависан увозник, под теретом климатских екстрема. Научна заједница даје и даваће свој допринос у реализацији енергетских пројеката, у складу са могућностима и потребама.