ПРОГРАМ АНУРС-а ЗА ОБИЉЕЖАВАЊЕ СТОГОДИШЊИЦЕ ОД ПОЧЕКТА ПРВОГ СВЈЕТСКОГ РАТА
30.01.2014.
Академија наука и умјетности Републике Српске, у Програму рада за 2014. годину, ставила је посебан акценат на обиљежавање стогодишњице од почетка Првог свјетског рата 1914. године, и то из више разлога. У великом броју европских земаља, а посебно у Француској, Њемачкој и Аустрији, па чак и у свијету, припремају се разне манифестације и скупови, и спроводе се друге активности поводом обиљежавања стоте годишњице од избијања Првог свјетског рата. Постоје озбиљне индиције и нека конкретна сазнања који упућују на то да се ове припреме крећу се у смјеру да се Србија и српски народ прогласе главним кривцима за избијање Првог свјетског рата. На ово указују покушаји да се обиљежавање сведе само на повод – атентат на аустроугарског престолонасљедника Фрању Фердинанда, 28. јуна 2014. године. Притом се изоставља оно што је најбитније, а то су прави узроци и посљедице који је Велики рат изазвао. Историјске чињенице су утврдиле и недвосмислено потврдиле да су за почетак рата одговорне тадашње Централне силе, те да је убиство аустроугарског престолонасљедника, 28. јуна 1914, било само повод који је добродошао Аустроугарској да мјесец дана касније, 28. јула 1914. године, објави рат Србији, сматрајући да ће је уништити у једном маху, без икаквих препрека. Међутим, након што је Србија одбила ултиматум, Русија објављује рат Аустроугарској, а Њемачка Русији и Француској, чиме започиње Први свјетски рат. Више је него јасно да прави разлози за почетак овог рата произлазе из интереса великих сила.
Због свега тога Република Српска и Република Србија имају обавезу да у овој години обиљеже стогодишњицу од почетка Првог свјетског рата и да не дозволе да се потврђене историјске чињенице искривљују и злоупотребљавају на штету и терет српског народа. Свијет се мора суочити са истином да су се српски интелектуалци и тадашњи припадници Младе Босне борили искључиво за независност и слободу свога народа, који би равноправно учествовао и развијао сарадњу са другим европским народима. О томе свједочи животно дјело Димитрија Митриновића, који је први покренуо идеју о уједињењу Европе, а био је припадник Младе Босне. Стога ће се у Републици Српској припремити цјелокупан програм обиљежавања, у којем ће све институције дати свој допринос.
С тим у вези Академија наука и умјетности Репубике Српске – њен Институт за историју – организоваће међународни научни скуп на тему „Први свјетски рат – узроци и посљедице“, 30. и 31. маја 2014. године. Такође, биће приређена и изложба докумената о Првом свјетском рату, у сарадњи са Архивом Републике Српске, 29. маја 2014. године.
На првој сједници Организационог одбора, одржаној 28. јануара 2014. године, утврђен је план реализације и оквирни програм овог међународног научног скупа, на коме ће се, на свеобухватан начин, мултидисциплинарним приступом, сагледати сви узроци, ток и посљедице Првог свјетстког рата, и то на научно заснованим информацијама и историјским чињеницама. На скупу се очекује учешће угледних научника из иностранства (око 10), Србије (око 10), Републике Српске (око 20) и Федерације БиХ (5). Након скупа биће објављен зборник радова са свим излаганим рефератима.
Све активности у вези са организацијом овог скупа и изложбе Академија ће спроводити заједно са осталим културним и научним институцијама, а посебно Институтом „Иво Андрић“ у Вишеграду, гдје ће бити одржана централна манифестација поводом обиљежавања овог јубилеја.
Сигурни смо да ће научна компетентност учесника и непобитне историјске чињенице расвијетлити овај догађај, те да ће доказати да Гаврило Принцип није био терориста и националиста и да су таква настојања својеврсни покушај ревизије и фалсификовања историје Великог рата.
ПРОГРАМ РАДА СКУПА
Због свега тога Република Српска и Република Србија имају обавезу да у овој години обиљеже стогодишњицу од почетка Првог свјетског рата и да не дозволе да се потврђене историјске чињенице искривљују и злоупотребљавају на штету и терет српског народа. Свијет се мора суочити са истином да су се српски интелектуалци и тадашњи припадници Младе Босне борили искључиво за независност и слободу свога народа, који би равноправно учествовао и развијао сарадњу са другим европским народима. О томе свједочи животно дјело Димитрија Митриновића, који је први покренуо идеју о уједињењу Европе, а био је припадник Младе Босне. Стога ће се у Републици Српској припремити цјелокупан програм обиљежавања, у којем ће све институције дати свој допринос.
С тим у вези Академија наука и умјетности Репубике Српске – њен Институт за историју – организоваће међународни научни скуп на тему „Први свјетски рат – узроци и посљедице“, 30. и 31. маја 2014. године. Такође, биће приређена и изложба докумената о Првом свјетском рату, у сарадњи са Архивом Републике Српске, 29. маја 2014. године.
На првој сједници Организационог одбора, одржаној 28. јануара 2014. године, утврђен је план реализације и оквирни програм овог међународног научног скупа, на коме ће се, на свеобухватан начин, мултидисциплинарним приступом, сагледати сви узроци, ток и посљедице Првог свјетстког рата, и то на научно заснованим информацијама и историјским чињеницама. На скупу се очекује учешће угледних научника из иностранства (око 10), Србије (око 10), Републике Српске (око 20) и Федерације БиХ (5). Након скупа биће објављен зборник радова са свим излаганим рефератима.
Све активности у вези са организацијом овог скупа и изложбе Академија ће спроводити заједно са осталим културним и научним институцијама, а посебно Институтом „Иво Андрић“ у Вишеграду, гдје ће бити одржана централна манифестација поводом обиљежавања овог јубилеја.
Сигурни смо да ће научна компетентност учесника и непобитне историјске чињенице расвијетлити овај догађај, те да ће доказати да Гаврило Принцип није био терориста и националиста и да су таква настојања својеврсни покушај ревизије и фалсификовања историје Великог рата.
ПРОГРАМ РАДА СКУПА