Oдржан научни скуп „Клизишта у Републици Српској као посљедица вишедневних поплава у мају 2014. године“
16.10.2015.
У Академији наука и умјетности Републике Српске 16. октобра 2015. одржан је научни скуп „Клизишта у Републици Српској као посљедица вишедневних поплава у мају 2014. године“. Скуп, који је организовао Одбор за геонауке Одјељења природно-математичких и техничких наука, отворио је академик Рајко Кузмановић, предсједник АНУРС-а. Учесницима скупа пригодним говорима обратили су се проф. др Јасмин Комић, министар науке и технологије у Влади РС; Драган Митровић, директор Републичког завода за геолошка истраживања РС и Весељко Елез, директор Републичке управе цивилне заштите.
С обзиром на то да су клизишта, настала у мају 2014. и у фебруару 2015, оставила посљедице у неколико области људског дјеловања, Одбор за геонауке организовао је овај научни скуп са жељом да се, кроз излагања компетентних истраживача (из Србије, Црне Горе, Федерације БиХ, Републике Српске) и на основу њихових искустава у вези са настанком и санацијом клизишта, покуша утврдити у којој мјери смо до сада били одговорни према природи, материјалним средствима и животној средини са аспекта геолошког и геотехничког изучавања терена, те како санирати клизишта.
На скупу је изложено 13 реферата у три тематске цјелине: Клизишта настала као резултат стихијских и антропогених процеса, Санација клизишта – успјешна и неуспјешна и Управљање стихијским и антропогеним процесима.
Након изложених реферата, у веома плодоносној дискусији у којој су учествовали представници струке и академске заједнице изражено је задовољство због организовања овог научног скупа. Највише се расправљало о томе да ли су клизишта настала као посљедица прекомјерних падавина у поменутом периоду или су резултат недовољно квалитетних инжењерских захвата током изградње објеката, али нису занемарена ни друга важна питања.
Изложени реферати и закључци са научног скупа биће објављени у истоименом зборнику радова.
С обзиром на то да су клизишта, настала у мају 2014. и у фебруару 2015, оставила посљедице у неколико области људског дјеловања, Одбор за геонауке организовао је овај научни скуп са жељом да се, кроз излагања компетентних истраживача (из Србије, Црне Горе, Федерације БиХ, Републике Српске) и на основу њихових искустава у вези са настанком и санацијом клизишта, покуша утврдити у којој мјери смо до сада били одговорни према природи, материјалним средствима и животној средини са аспекта геолошког и геотехничког изучавања терена, те како санирати клизишта.
На скупу је изложено 13 реферата у три тематске цјелине: Клизишта настала као резултат стихијских и антропогених процеса, Санација клизишта – успјешна и неуспјешна и Управљање стихијским и антропогеним процесима.
Након изложених реферата, у веома плодоносној дискусији у којој су учествовали представници струке и академске заједнице изражено је задовољство због организовања овог научног скупа. Највише се расправљало о томе да ли су клизишта настала као посљедица прекомјерних падавина у поменутом периоду или су резултат недовољно квалитетних инжењерских захвата током изградње објеката, али нису занемарена ни друга важна питања.
Изложени реферати и закључци са научног скупа биће објављени у истоименом зборнику радова.