ОДРЖАНА ДЕВЕТА МЕЂУНАРОДНА НАУЧНА КОНФЕРЕНЦИЈЕ „САВРЕМЕНИ МАТЕРИЈАЛИ“, 5. септембра 2016.
06.09.2016.
Данас је у организацији Академије наука и умјетности Републике Српске, већ девету годину за редом, одржана међународна научна конференцијa „Савремени материјали“. Скуп је одржан у Великој сали Академије наука и умјетности Републике Српске.
Скуп је свечано отворио предсједник Академије наука и умјетности Републике Српске, академик Рајко Кузмановић. Поред њега скупу су се обратили и министар науке и технологије проф. др Јасмин Комић, ректор Бањалучког универзитета проф. др Милан Матаруга и директор Универзитетског клиничког центра проф. др Мирко Станетић.
Данас савремени материјали представљају најдинамичнију област која захвата све сфере живота и рада човјека, како у техници тако и у биомедицини. На овогодишњој конференцији је представљено осам пленарних предавања и 108 радовa који су презентовани у оквиру постер сесије. Укупан број аутора свих радова је 346, и то је основни показатељ да велики број истраживача заједнички учествовао у овим истраживањима. С обзиром да су истраживања и развој ове области приоритети готово свих земаља у свијету, посебно најразвијенијих, своја сазнања и искуства пренили су нам , поред домаћих, еминентни научници из Србије, Словеније, Црне Горе, Арменије, Катара, Турске, Грчке, Италије, Хонг Конга, Њемачке, Украјине, Хрватске, Црне Горе, Аустрије и Руске федерације.
Скуп је свечано отворио предсједник Академије наука и умјетности Републике Српске, академик Рајко Кузмановић. Поред њега скупу су се обратили и министар науке и технологије проф. др Јасмин Комић, ректор Бањалучког универзитета проф. др Милан Матаруга и директор Универзитетског клиничког центра проф. др Мирко Станетић.
Данас савремени материјали представљају најдинамичнију област која захвата све сфере живота и рада човјека, како у техници тако и у биомедицини. На овогодишњој конференцији је представљено осам пленарних предавања и 108 радовa који су презентовани у оквиру постер сесије. Укупан број аутора свих радова је 346, и то је основни показатељ да велики број истраживача заједнички учествовао у овим истраживањима. С обзиром да су истраживања и развој ове области приоритети готово свих земаља у свијету, посебно најразвијенијих, своја сазнања и искуства пренили су нам , поред домаћих, еминентни научници из Србије, Словеније, Црне Горе, Арменије, Катара, Турске, Грчке, Италије, Хонг Конга, Њемачке, Украјине, Хрватске, Црне Горе, Аустрије и Руске федерације.
Програм рада
Галерија слика