Изложба „Српскe иконe од XVI до XVIII вијека из цркава и манастира са продучја БиХ“
28.12.2016.
Захваљујући разумијевању и благослову епископа Српске православне цркве његовог преосвештенства Јефрема, Хризостома, Атанасија и Григорија, институцијама и установама Републике Српске, као и групи ентузијаста, Академија наука и умјетности Републике Српске је, у сарадњи са Музејом Српске православне цркве из Београда, Музејом Републике Српске и Републичким секретеријатом за вјере Републике Српске, припремила изложбу „Српскe иконe од XVI до XVIII вијека из цркава и манастира са продучја БиХ“, која ће бити представљена широј јавности у склопу активности којима се обиљежава Дан Републике Српске – 9. јануар.
Изложба ремек дијела српског иконописа, насталих од 16. до 18. вијека из цркава и манастира широм Републике Српске и БиХ, биће свечано отворена 8. јануара у 18.00 часова у Галерији Академије наука и умјетности РС. Сви заинтересовани посјетиоци моћи ће погледати изложбу од 9. јануара до 9. марта 2017. године, сваким радним даном, осим понедељка у периоду од 10.00 до 20.00 часова.
Изложба и каталог који је прати презентација су највиших домета српске православне умјетности из времена у којем српски национални корпус и његова црква нису имали своју државу.
Утолико је и значајнија улога и опредјељење српског народа, његовог монаштва и свештенства да подрже и очувају своју духовност и културну стварност која нас без сумње, увјерава да се главни токови свеукупне српске иконописне умјетности виде управо на експонатима који су овде изложени.
Српски иконопис је само један мањи дио културне оставштине Срба са ових подручја. Та баштина су и иконе грчких, критских, руских, приморских и венецијанских мајстора, умјетничка дјела рађена у металу, дрвету, текстилу, а ту је и незаобилазни фонд старих и ријетких рукописних и штампаних књига.
Од непроцјењиве важности је да се јавност и стручњаци упознају и са тим дјелима културног наслијеђа, али и да се њиховој заштити посвети бар један мали дио оне пажње коју су наши преци уложили у њихово стицање и чување.
На изложби „Српскe иконe од XVI до XVIII вијека из цркава и манастира са продучја Босне и Херцеговине“ биће представљене 43 иконе и царске двери из манастира Житомислић, Добрун, Ломница, те иконе из цркава и манастира из Фоче, Чајнича, Високог, Ливна, Сарајева, Бусоваче, Требиња, Гомионице и цркве брвнаре из села Блашког. Ради се о поставци коју чине дијела непроцјењиве вриједности.
Аутори изложбе су историчарка умјетности Љиљана Шево, директор Републичког Секретаријата за вјере Драган Давидовић и академик Миливоје Унковић.
Изложбу прати каталог на српском, енглеском и руском језику, штампан на 84 стране, са фотографијама свих изложених икона.
Намјера организатора је да након Бања Луке изложба буде постављена у Требињу и Бијељини.
Изложба ремек дијела српског иконописа, насталих од 16. до 18. вијека из цркава и манастира широм Републике Српске и БиХ, биће свечано отворена 8. јануара у 18.00 часова у Галерији Академије наука и умјетности РС. Сви заинтересовани посјетиоци моћи ће погледати изложбу од 9. јануара до 9. марта 2017. године, сваким радним даном, осим понедељка у периоду од 10.00 до 20.00 часова.
Изложба и каталог који је прати презентација су највиших домета српске православне умјетности из времена у којем српски национални корпус и његова црква нису имали своју државу.
Утолико је и значајнија улога и опредјељење српског народа, његовог монаштва и свештенства да подрже и очувају своју духовност и културну стварност која нас без сумње, увјерава да се главни токови свеукупне српске иконописне умјетности виде управо на експонатима који су овде изложени.
Српски иконопис је само један мањи дио културне оставштине Срба са ових подручја. Та баштина су и иконе грчких, критских, руских, приморских и венецијанских мајстора, умјетничка дјела рађена у металу, дрвету, текстилу, а ту је и незаобилазни фонд старих и ријетких рукописних и штампаних књига.
Од непроцјењиве важности је да се јавност и стручњаци упознају и са тим дјелима културног наслијеђа, али и да се њиховој заштити посвети бар један мали дио оне пажње коју су наши преци уложили у њихово стицање и чување.
На изложби „Српскe иконe од XVI до XVIII вијека из цркава и манастира са продучја Босне и Херцеговине“ биће представљене 43 иконе и царске двери из манастира Житомислић, Добрун, Ломница, те иконе из цркава и манастира из Фоче, Чајнича, Високог, Ливна, Сарајева, Бусоваче, Требиња, Гомионице и цркве брвнаре из села Блашког. Ради се о поставци коју чине дијела непроцјењиве вриједности.
Аутори изложбе су историчарка умјетности Љиљана Шево, директор Републичког Секретаријата за вјере Драган Давидовић и академик Миливоје Унковић.
Изложбу прати каталог на српском, енглеском и руском језику, штампан на 84 стране, са фотографијама свих изложених икона.
Намјера организатора је да након Бања Луке изложба буде постављена у Требињу и Бијељини.