Округли сто „Изазови пандемије COVID-19 – гдје се налазимо данас и како даље?“ одржан 4. маја 2021.
01.07.2021.
Одјељење медицинских наука АНУРС-а, у сарадњи са Медицинским факултетом Универзитета у Бањој Луци и Медицинским факултетом Фоча Универзитета у Источном Сарајеву, организoвало је Округли сто под називом „Изазови пандемије COVID-19 – гдје се налазимо данас и како даље?“.
Од самог почетка пандемије, Влада Републике Српске, преко Министарства здравља и социјалне заштите Републике Српске, Института за јавно здравство Републике Српске и медицинских факултета у Бањој Луци и Фочи, прихватала је и провела препоруке Свјетске здравствене организације (СЗО) усмјерене на заштиту становништва од заразних болести. Ангажовањем свих здравствених установа, са УКЦ Републике Српске на челу, успјешно је праћено ширење ове болести, те су на одговарајући начин збрињавана угрожена и лијечена заражена лица.
У уводном дијелу округлог стола представљено је шест предавања, која су се односила на: епидемиологију, дијагностику, вирусологију, клиничке слике и третман обољелих и критично обољелих, те изазове у лијечењу и имунизацији.
Циљ организовања овог округлог стола био је да се на научној и стручној основи сагледају сви аспекти ове болести, те да се дају мишљења и приједлози дјеловања, с циљем унапређења лијечења и спречавања даљег ширења инфекције.
COVID-19 је обољење изазвано новим корона вирусом (SARS-CoV-2). Тренутно је у свијету обољело више од 160 милиона људи, а умрло је преко 3,5 милиона. Највише обољелих је у САД, Бразилу и Индији. У европским земљама, највише обољелих је у Русији, Шпанији, Великој Британији, Француској и Италији, а у Републици Српској је до сада обољело око 60.000 лица, од чега је преко 3.000 умрло. Знаци и симптоми инфекције SARS-CoV-2 варирају од асимптоматске болести до упала плућа и компликација опасних по живот, укључујући акутни респираторни дистрес синдром, мултисистемско отказивање органа, и на крају, смрт. Након анализе података из земаља широм свијета, јасно је да су одређене групе људи у већем ризику од развоја тешких облика и компликација проузрокованих овом вирусном инфекцијом. Старији пацијенти, као и они са већ постојећим респираторним или кардиоваскуларним болестима чини се да су у највећем ризику за тешке компликације. Овај тип корона вируса различито утиче на људе и још увијек није јасно зашто неки пацијенти развијају по живот опасну болест, док други имају асимптоматску инфекцију. Истраживачи су почели да проучавају генетске особине људи који оболијевају од COVID-19 и утврђују везе између развоја болести и разлика у одређеним дијеловима наше ДНК. Научници широм свијета улажу велике напоре у истраживања која иду у два правца: први, који је усмјерен у изналажењу терапијских рјешења, како кроз испитивања успјешног дјеловања већ постојећих антивирусних лијекова, тако и кроз изналажење нових антивирусних молекула, и други, који је усмјерен на испитивања успјешног дјеловања и безбједности нових вакцина против SARS-CoV-2.
Постоји мало научних доказа о успјешном дјеловању антивирусних лијекова у лијечењу обољелих од COVID-19, тако да тренутно не постоји ниједан каузални лијек који је одобрен за лијечење COVID-19. Ипак, све је више клиничких студија које потврђују умјерено дјеловање лијека фавипиравир као антивирусне терапије за благе и средње тешке облике болести. Резултати клиничких испитивања показали су да комбинација два моноклонска антитијела (касиривимаб и имбдевимаб), која се везују за С-протеин вируса, спречавајући га да уђе у ћелију, пружа снажну заштиту ако се примијени у почетном стадијуму болести.
Научници широм свијета развијају многе вакцине за COVID-19. Све ове вакцине су створене да подстакну имуни систем да безбједно препознаје и блокира SARS-CoV-2. Тренутно је у развоју или се нуди неколико различитих врста потенцијалних вакцина против COVID-19. Прерано је да би се знало да ли ће вакцине против COVID-19 пружити дугорочну заштиту. За одговор на ово питање потребна су додатна истраживања. Међутим, охрабрујуће је што доступни подаци наводе на то да већина људи који се опораве од COVID-19 развије имуни одговор, који током одређеног периода пружа заштиту од инфекције.
Очекује се да ће одобрене вакцине против COVID-19 да пруже одговарајућу и довољну заштиту и против нових варијанти вируса. Стога, промjене или мутације вируса не би требало да учине вакцине недовољно дјелотворним. У случају да се за било коју од ових вакцина докаже да не дјелује у довољној мјери против једне или више нових варијанти, научници већ развијају „појачиваче“ вакцина, како би се побољшала заштита од ових варијанти.
На основу претходно изнијетог, учесници Округлог стола сматрају и истичу:
- немјерљиву и изузетно професионалну улогу здравствених радника и свих укључених у здравствени систем у досадашњем одговору на пандемију COVID-19;
- одговарајуће спровођење хигијенско-епидемиолошких мјера усмјерених на личну и колективну заштиту становништва (ношење маски, поштовање удаљености, прање руку) као основу превенције и контроле ширења епидемије, укључујући и епидемилошки надзор и праћења кретања броја заражених и обољелих од COVID-19;
- улогу Кризног штаба Владе Републике Српске и ресорних институција у здравству у подршци здравственом систему ради превенције и контроле ширења епидемије, тако и у организацији здравственог система, стварајући услове да се на одговарајући начин збрину сви обољели, као и да се обезбиједе вакцине против COVID-19 и организује њихова примјена према плану.
У циљу унапређења мјера превенције и заштите од COVID-19, али и у циљу унапређења здравственог система за одговор на будуће инфекције које имају способност изазивања пандемије, учесници Округлог стола предлажу сљедеће:
- тежиште спречавања инфекција и лијечења становништва ставити на примарну здравствену заштиту, те с тим у вези јачати техничке и кадровске капацитете домова здравља;
- ревидирати смјернице за дијагностику инфекције SARS-CoV-2, са јасно дефинисаним тестовима за утврђивање присуства вируса и тумачењима резултата тестирања;
- јачати капацитете клиника или одјељења за инфективне болести у свим болницама Републике Српске;
- јачати капацитете јединица интензивне медицине у болничком сектору и координисати њихов рад како би биле у стању да прихвате одговарајући број тешко обољелих;
- што прије поново размотрити смјернице за прописивање антибиотика, како на примарном, тако и на секундарном и на терцијарном нивоу;
- појачати напоре да се обезбиједе довољне количине вакцина, те повећати број центара за вакцинацију, како би се повећала пропусност и убрзао обухват становништва вакцинацијом. С тим у вези предлаже се формирање „Одбора за вакцинацију“ унутар Републичког штаба за ванредне ситуације;
- уложити максималне напоре да се промијене ставови становништва према имунизацији, те појачати промоцију програма вакцинације.
Искуство ове пандемије указује да би Министарство здравља и социјалне заштите Републике Српске под хитно требало да ревидира план људских ресурса у здравству Републике Српске, те да распише већи број специјализација из области као што су: епидемиологија, инфектологија и микробиологија, као и супспецијализације из интензивне медицине и „вакциналне медицине“.