ОДРЖАНА ТРЕЋА НАУЧНА ТРИБИНА „НАПАДИ НА ДЕЈТОНСКИ МИРОВНИ СПОРАЗУМ И УСТАВ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ – ПОЛИТИЧКИ И ПРАВНИ АСПЕКТИ“
15.11.2023.
У уторак 14. 11. 2023. године у Академији наука и умјетности Републике Српске одржана је трећа научна трибина „Напади на Дејтонски мировни споразум и Устав Републике Српске – политички и правни аспекти“. На трибини су поднесена два уводна излагања – академика Рајка Кузмановића, предсједника АНУРС-а, и др Жељка Будимира, министра за научнотехнолошки развој и високо образовање. Након уводних излагања, десет научних радника (академици, универзитетски професори) имали су тематска излагања (дискусије) о већем броју проблема који се односе на заштиту Дејтонског мировног споразума и Устава Републике Српске. Учесници научне трибине прихватили су текст ставова Академије наука и умјетности Републике Српске о нападима на Дејтонски мировни споразум и Устав Републике Српске.
САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ
- Одлукама нелегалног и нелегитимног високог представника Кристијана Шмита, Уставног суда са страним судијама, наступима појединих амбасада западних земаља, прегласавањем српског члана Предсједништва, а посебно наметањем измјена Кривичног закона, у Босни и Херцеговини је изазвана најдубља друштвена криза послије Дејтона, са далекосежним посљедицама. Академска, научна и шира друштвена јавност са највећим степеном одговорности захтијева од Кристијана Шмита, Уставног суда, Тужилаштва и Суда БиХ и других институција на нивоу Босне и Херцеговине да прекину са вандејтонским, вануставним и ванзаконским дјеловањем. Грађани Републике Српске на протестима („Бранимо Републику Српску“ и „Постоји граница“), као и највиши органи Републике Српске, сасвим оправдано, због таквих узрока кризе предузимају мјере и активности како би заштитили Републику Српску, Дејтонски устав, Народну скупштину, предсједника Републике, легално изабране органе, имовину Републике Српске и српски народ у Босни и Херцеговини.
- Академија наука и умјетности Републике Српске позива европску и ширу свјетску јавност да сачувају и даље афирмишу демократију, слободу грађана и суверених држава и њених народа и међународни правни поредак, те да се супротставе колонијалној политици коју у средишту Европе покушавају спроводити неименовани високи представници, стране судије у Уставном суду и амбасаде појединих држава, уз подршку појединаца и одређених институција из политичког Сарајева.
- Република Српска и Босна и Херцеговина у цјелини морају, као и друге европске државе, сачувати властити суверенитет, права и слободе легално изабраних органа власти и појединаца и омогућити им да обављају функције које су им одређене Уставом. Против предсједника Републике Српске, господина Милорада Додика покренут је и води се кривични поступак ради непоштовања измјена тзв. Кривичног закона, који је наметнуо господин Кристијан Шмит. Ниједан појединац не може бити изнад Устава Републике Српске и Босне и Херцеговине и не може супституисати надлежности њених легално изабраних органа. Стога, Босна и Херцеговина и њена оба ентитета морају, самостално и у договору, одлучивати о властитој будућности и кретању ка чланству у Европској унији.
- Академија наука и умјетности Републике Српске још једном истиче да је без потребе и повода, искључиво из политичких разлога, отворена расправа о „државној имовини“, без ваљаних уставноправних аргумената. Аргументација коју покушавају понудити протагонисти „државне имовине“ није утемељена на Дејтонском мировном споразуму, Споразуму о разграничењу и односним питањима као његовом Анексу 2, нити је у складу са Међународном арбитражном одлуком за област Брчко, Уставом БиХ, Уставом Републике Српске, Уставом Федерације, нити праксом већ спроведене приватизације у БиХ. Подсјећамо да је Република Српска своју имовину (на 49% територије БиХ) стекла Дејтонским споразумом и да је остала њен трајни власник.
- Академија наука и умјетности упозорава на сву штетност вануставних и ванправних одлука Кристијана Шмита и Уставног суда БиХ, на које је с правом реаговала Народна скупштина доношењем Закона о непримјењивању одлука на територији Републике Српске (27. јун 2023) и необјављивањем у „Службеном гласнику Републике Српске“ све док се не повуче спорна одлука Уставног суда и не донесе, као и у другим државама, Закон о Уставном суду БиХ.
- Покретањем тужбе против предсједника Републике Српске и в. д. директора „Службеног гласника Републике Српске“ због потписивања и објављивања Закона који је усвојила Народна скупштина, Тужилаштво БиХ направило је преседан какав није забиљежен нити у једној другој држави. Тим противуставним и противзаконитим чином Тужилаштво, и након тога Суд БиХ, још више су продубили кризу у БиХ.
- Академија наука и умјетности Републике Српске, као највиша научна институција Републике Српске, позива на смиривање наметнуте кризе у Босни и Херцеговини на основама досљедне примјене Дејтонског мировног споразума и Устава Републике Српске, на повлачење наметнутих измјена Кривичног закона и других незаконитих одлука, те на договор представника сва три конститутивна народа о будућности Босне и Херцеговине и истовремено испуњавање свих 14 приоритета за чланство у Европској унији. Академија наука и умјетности Републике Српске очекује од званичних представника Републике Српске да одбране уставну позицију Републике Српске у БиХ.
Учесници треће научне трибине АНУРС-а
