ПРЕМИНУЛА АКАДЕМИК ДРЕНКА ШЕЋЕРОВ ЗЕЧЕВИЋ

У Београду 22. јуна 2024. године у 91 години живота преминула је академик Дренка Шећеров Зечевић, анатом, професор емеритус.

 

Рођена је 18. септембра 1933.  у Српском Крстуру (отац Радослав и мајка Драгица, рођена Малбашки). Класичну гимназију завршила је у Суботици, а Медицински факултет у Сарајеву, 1958. године. Предмет Анатомија човјека предавала је на Медицинском, Стоматолошком, Фармацеутском и Факултету за постдипломске студије у Сарајеву, 1958-1994. године. Докторску дисертацију О артеријској васкуларизацији срца човека и неких сисара одбранила је 20. децемебра 1969. године на Медицинском факултету у Сарајеву. Део дисертације рађен је код Георга Венклера у Лозани у Истраживачком центру за крвне судове срца, за што је добила стипендију Светске здравствене организације. Била је шеф Института два мандата и стручни консултант за трансплантацију органа и Института за рендгенологију и радиотерапију Медицинског факултета Универзитетског медицинског центра у Сарајеву.

 

Године 1980. изабрана је за експерта за крвне судове у Заједници за научни рад СФРЈ. За члана Одбора за кардиоваскуларну патологију АНУБиХ изабрана је 1980, а за иностраног члана ОДбора за кардиоваскуларну патологију САНУ ‒ 2006.  године. Усавршавала се у области клиничке анатомије на Институту за анатомију у Лозани, те у Грузијској академији наука и умјетности, на II московском Медицинском факултету и на Институту за анатомију у Базелу. 

За дописног члана Академије наука и уметности Републике Српске изабрана је 27. јуна 1997, а за редовног 21. јуна 2004. године. Била је заменик секретара Одјељења медицинских наука АНУРС-а од оснивања до 2004. године и секретар Одјељења од 2004. до 2016. године. Предсједник је Одбора за кардиоваскуларну патологију (од 2005- ) и Одбора за репродуктивно здравље и демографију (2007-2022) Одјељења медицинских наука АНУРС-а. Члан Уређивачког одбора Енциклопедије Републике Српске (ЕРС), члан Централне редакције и уредник Стручне редакције за медицинске науке до 2016. године. 

 

У научноистраживачком раду бавила се проучавањем конгениталних ишчашења кука, крвних судова срца и атеросклерозом, проучавањем посттрауматских предиктора кардиоваскуларних болести код младих у послијератном периоду у Републици Српској и репродуктивним здрављем и демографијом. Сама, или са сарадницима, објавила је 183 рада у домаћим и иностраним научним часописима, као што су: ,,Acta anatomicaˮ, Basel, ,,Архив анатомии, гистологии и ембриологииˮ, Ленингрáд, ,,Archives de l' Union medicale Balkaniqueˮ, Bucerest, ,,Anatomischer Anzeigerˮ, München, ,,Archives d'Anatomie, d'Histologie et d'Embrilogieˮ, Lausanna, ,,Folia anatomica jugoslavicaˮ, ,,Folia medica saraeviensisˮ, ,,Медицински архивˮ, ,,Гласник антрополошког друштва Југославијеˮ, Посебна издања Одјељења медицинских наука АНУБиХ и др. Радови су цитирани у домаћој и страној литератури. Руководила је израдом осам мултидисциплинарних научноистраживачких пројеката у АНУБиХ и АНУРС-у, а у осам пројеката била је члан истраживачког тима. Учествовала је на бројним европским и свјетским конгресима морфолога и кардиолога (Ђенова, Базел, Антверпен, Фрајбург, Лозана, Нанси, Тбилиси, Атина, Лењинград, Париз...).

 

Осим објављених радова, објавила је у коауторству више од 15 монографија, а уредила је велики број часописа и зборника, као и уџбеника за преддипломску и дипломску наставу, уредник споменице, већи број рецензија, интервјуа итд. Објавила је: књиге – Regionis corporis humani (у коауторству), Сарајево 1982; Анатомија централног нервног система (коаутор Хижар), Сарајево 1990; Психијатрија I и II (Д. Кецмановић), Београд–Загреб 1990; Кардиоваскуларни систем, Београд 1997; Централни нервни систем, допуњено издање, Српско Сарајево 2001; специјална издања Републичког фонда за научни рад БиХ – Крвни судови срца и коронарна болест, Сарајево 1982; Крвни судови срца и коронарна болест код људи изнад 65 година старости, Сарајево 1985; Васкуларизација тестиса и промена на крвним судовима тестиса у вези са животном доби, Сарајево 1987; Посттрауматски предиктори атеросклерозе код младих, Бања Лука 2013; поглавље у књизи Нови трендови у превенциjи, дијагностици и лечењу кардиоваскуларних болести, Београд 2017; Novine u dijagnostici, liječenju i prevenciji akutnog koronarnog sindroma, (у коауторству), Banja Luka 2020; Psihotrauma i kardiovaskularne bolesti, (у коауторству), Banja Luka 2022. Приредила је зборнике радова Нови погледи у превенцији и третману атеросклерозе, Бања Лука 2007; Психосоцијални фактори и кардиоваскуларне болести, Бања Лука 2007; Репродуктивно здравље, услов опстанка у РС, Бања Лука 2011, као и Споменицу Бориши Старовићу, Бања Лука 2006; Споменицу Сретену Бошковићу, Бања Лука 2007.

 

Учествовала је у организацији бројних научних скупова, округлих столова, конгреса и симпозијума са међународним учешћем из кардиоваскуларне патологије и других области.

 

Била је: предсједник Друштва анатома СРБиХ, члан Друштва анатома Југославије, Антрополошког друштва Југославије, Секције за клиничку анатомију, члан изван радног састава Југословенског удружења за борбу против атеросклерозе, члан Балканске медицинске уније, Друштва анатома Грузије. Члан је већег броја домаћих и иностраних асоцијација морфолога и више уређивачких одбора. Поводом јубилеја четрдесет година од оснивања Универзитета у Сарајеву, добила је Плакету за унапређење наставног про-цеса и афирмацију научног рада. Добитник је и плакета Медицинског факултета у Са-рајеву, поводом јубилеја 30 и 40 година од његовог оснивања, за подизање угледа факултета. Здравствена комора Републике Српске додијелила јој је „Хипократову повељу” за животно дјело (2002). Добитница је Повеље АНУРС-а (2004) и Златне медаље АНУРС-а (2013); Плакете почасног члана Удружења ендокринолога и дијабетолога Републике Српске, (2018). 

 

Сахрана ће се обавити у четвртак, 27. јуна 2024. године у 13.30 часова на Новом бежанијском гробљу у Београду.