Међуакадемијска сарадња
Академија наука и умјетности отворена је за све видове научне сарадње са другим академијама и сличним научним, истраживачким и умјетничким институцијама из свијета. Оно на шта се полаже посебна пажња јесте размјена научних и умјетничких достигнућа у региону и шире, јер је то један од најбољих начина да се доприноси развоју науке и умјетности којима националне границе не смију представљати препреку.
Од оснивања Академије наука и умјетности Републике Српске па све до данас активности на пољу међународне и међуакадемијске сарадње развијале су се континуирано и постајале су све интензивније. Данас Академија остварује сарадњу са другим академијама и научним, образовним и истраживачким институцијама, на сљедеће начине:
- склапањем формалних билатералних споразума о научној сарадњи,
- одржавањем међународних научних скупова,
- пријемом делегација иностраних академија и научника,
- успостављањем нових контаката,
- учешћем на међународним конференцијама и састанцима,
- радом на међународним пројектима,
- учешћем у раду међуакадемијских одбора,
- размјеном публикација са другим научним, образовним и истраживачким институцијама.
У сталном настојању да што више прошири своје дјеловање на пољу међународне и међуакадемијске сарадње, Академија је активно учествовала у раду Мреже академија централне и источне Европе, а од 2011. године ова асоцијација прерасла је у Конференцију академија подунавских земаља. Ове активности одвијају се под окриљем Европске академије наука и умјетности, чије сједиште је у Салцбургу, а АНУРС учествује у раду ове асоцијације као пуноправан члан из БиХ.
Академија наука и умјетности Републике Српске примљена је, такође, као пуноправна национална чланица у Међународно вијеће за науку, најстарију научну унију у свијету. Током Генералне скупштине Међународног вијећа за науку и Међународног вијећа за друштвене науке, која је одржана у Паризу 2018. године, спајањем ових двају вијећа настала је асоцијација под именом Међународни научни савјет, у чији састав су ушле све чланице обију организација.
Склопљени су билатерални споразуми о сарадњи са више националних академија из свијета, међу којима су Српска академија наука и уметности, Руска академија наука, Црногорска академија наука и умјетности, Краљевска академија за економију и финансије Шпаније, Бугарска академија наука, Украјинска академија наука за високо образовање, Македонска академија наука и умјетности и друге институције. Покренуте су и формалне процедуре за потписивање споразума о сарадњи са још неколико националних европских академија, као што су Словачка академија наука, Чешка академија наука и Румунска академија наука.
У протеклом периоду Академију су посјетиле бројне иностране делегације, те амбасадори и други дипломатски представници из Русије, Шпаније, Италије, Израела, Словеније, Чешке, САД, Србије.
Велики значај у развоју ове области рада Академије имају њени чланови који су истакнути научни радници и умјетници и дјелују не само на нашим просторима, већ и у цијелом свијету. Одржали су многобројна предавања на свјетски познатим универзитетима, радови су им публиковани у страним часописима, укључени су у рад на међународним пројектима. Један број Академијиних чланова истовремено је у чланству других академија: Српске академије наука и уметности, Свјетске академије наука и умјетности (WAAS), Црногорске академије наука и умјетности, Балканске академије наука итд.
У циљу јачања сарадње са институцијама и научницима из иностранства, Академија прима у своје чланство истакнуте научнике који су допринијели развоју науке или умјетности у Републици Српској, као и научнике или умјетнике који промовишу рад Академије и наших научних и образовних институција у иностранству. Једна од активности коју Академија спроводи приликом избора иностраних чланова, јесте излагање приступних бесједа, односно предавања новоизабраних чланова, који том приликом говоре о актуелностима и достигнућима из области свог дјеловања.
Од изузетне важности је и стално присуство и активност Академије на свим значајнијим скуповима у региону. Представници Академије учествовали су на састанцима и скуповима који су били посвећени унапређењу и развоју у областима науке и образовања.
Академија наука и умјетности Републике Српске била је носилац трију међународних пројеката која је финансирао Унеско: Обновљиви извори енергије као модел одрживог развоја земаља западног Балкана; Утицај енергетске ефикасности соларне енергије на економски и одрживи развој регије Западни Балкан; Утицај обновљивих извора енергије на заштиту животне средине у земљама западног Балкана.
Као резултат дугогодишње сарадње и реализације више заједничких научноистраживачких пројеката са Универзитетом у Љубљани, покренута је и отворена Лабораторија за електронску микроскопију у просторијама Академије наука и умјетности Републике Српске. Универзитет у Љубљани донирао је Академији електронски микроскоп у циљу унапређења научноистраживачког рада и отварања могућности младим истраживачима да у својој земљи обављају основна истраживања.
Академија сарађује и са другим универзитетима из региона. Са Универзитетом у Нишу и Техничким универзитетом у Габрову реализовала је више заједничких пројеката, а као резултат те сарадње постављена је соларна електрана на крову Академијине зграде и отворена Лабораторија за соларну енергетику, коју су финансијски подржали Министарство науке и технологије Републике Српске и Унеско.
Сарадња са другим академијама и институцијама одвија се и на нивоу међуакадемијских одбора за различите области наука и умјетности. Већ дуги низ година таква сарадња остварује се са Српском академијом наука и уметности у оквиру Одбора за стандардизацију српског језика, Одбора за дијалектолошке атласе и Одбора за катализу. Ови одбори рјешавају заједничке проблеме у појединим областима науке и умјетности, путем организације заједничких научних скупова, научноистраживачких пројеката, објављивања разних врста публикација.
У току протеклог двадесетпетогодишњег периода Академија је размјењивала публикације са другим научним и образовним институцијама: Српском академијом наука и уметности, Матицом српском, Краљевском академијом за економију и финансије Шпаније, Унеском, Црногорском академијом наука и умјетности, Румунском академијом наука, Словеначком академијом знаности и умјетности, Европском академијом наука и умјетности, Молдавском академијом наука, Чешком академијом наука и Универзитетом у Вилњусу (Литванија). Академија је, такође, поклањала своја издања током посјета другим институцијама, те излагала дио својих издања током одржавања научних конференција и састанака на којима је учествовала.
СПОРАЗУМИ О САРАДЊИ СА ДРУГИМ АКАДЕМИЈАМА И ИНСТИТУЦИЈАМА
С обзиром на то да Академија наука и умјетности Републике Српске има успостављену сарадњу са другим академијама и научноистраживачким институцијама највишег нивоа у појединим државама, као и међународним асоцијацијама академија и научних савјета, представници Академије редовно учествују у раду највиших тијела ових асоцијација, као и на састанцима у академијама са којима има сарадњу, у циљу успостављања и остваривања заједничких научноистраживачких програма (научних скупова, пројеката и др.). Најинтензивнија сарадња одвија се управо са институцијама са којима Академија има склопљене споразуме о сарадњи, а то су:
- Српска академија наука и уметности,
- Руска академија наука,
- Црногорска академија наука и умјетности,
- Краљевска академија за економију и финансије Шпаније,
- Украјинска академија наука за високо образовање,
- Македонска академија наука и умјетности,
- Бугарска академија наука,
- Хрватска академија знаности и умјетности БиХ,
- Универзитет у Бањој Луци,
- Музеј савремене умјетности Републике Српске,
- Европска академија наука и умјетности,
- Свјетска академија наука и умјетности,
- Међународни научни савјет (ICS).