ОДРЖАН НАУЧНИ СИМПОЗИЈУМ „КУЛТУРНО-ИСТОРИЈСКИ КОМПЛЕКС ДОЊИ ДЕТЛАК“
17.09.2014.
Академија наука и умјетности Републике Српске, Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа РС и општина Дервента организовали су 12. и 13. септембра 2014. године, у Бањалуци и Дервенти, Научни симпозијум „Културно-историјски комплекс Доњи Детлак“.
Симпозијум је отворио академик Рајко Кузмановић, предсједник АНУРС-а, а присутне су поздравили и академик Драго Бранковић, предсједник Организационог одбора, мр Слободан Наградић, директор Републичког завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа РС, и господин Милорад Симић, начелник општине Дервента.
У Великој сали АНУРС-а првог дана одржавања симпозијума своје реферате изложили су: проф. др Станиша Тутњевић, дописни члан АНУРС-а, мр Милан Ђурђевић, директор Завичајног музеја, Градишка, проф. др Славиша Перић, директор Археолошког института, Београд, мр Ивана Панџић, Филозофски факултет, Бања Лука, Љубица Срдић, Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа РС, др Милијана Окиљ, Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа РС, мр Милица Котур, Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа РС, мр Јанко Врачар, Музеј Републике Српске, проф. др Бранко Летић, дописни члан АНУРС-а, проф. др Љиљана Шево, Академија умјетности, Бања Лука. Послије тога, учесници су посјетили село Доњи Детлак код Дервенте, гдје су их поздравили мр Средоје Новић, министар цивилних послова у Вијећу министара БиХ, и епископ зворничко-тузлански господин Хризостом. Други дио предавања организован је 13. септембра у конференцијској сали хотела „Бисер“ у Дервенти гдје су своје радове изложили: мр Жељко Вујадиновић, Филозофски факултет, Бања Лука, мр Дамир Кљајић, директор Туристичке организације, Дервента, мр Бојан Вујиновић, Завичајни музеј, Градишка, мр Душица Грбић, библиотечки савјетник Библитеке Матице српске, Нови Сад, др Виктор Савић, Институт за српски језик САНУ, Београд, Данијел Дојчиновић, Филолошки факултет, Бања Лука, проф. др Љубиша Фолић, Православни богословски факултет „Свети Василије Острошки“, Фоча.
Историчари, археолози, историчари књижевности, језички стручњаци – текстолози, архитекте и рестауратори изложили су укупно 16 радова на овом симпозијуму, а предмет расправе биле су три тематске цјелине: Детловачки евхологион, питање манастира Детлак и археолошки локалитет Амбарине.
Репринт-издање Детловачког евхологиона, које је научној и културној јавности представљено у Београду, Новом Саду и Дервенти, показатељ је широке и дубоке распрострањености српске националне, културне и црквене традиције у Босни и Херцеговини, односно Републици Српској. Овај примјерак евхолошке књижевности, увезан у јединствен конволут, садржи двије рукописне књиге настале у распону од седамдесетак година – од средине XVI до треће деценије XVII вијека у селу Детлаку. На основу водених жигова на папиру утврђено да је једна од њих, обимнија и старија, настала између 1550. и 1560. године. Њен писац није познат. Друга књига је настала касније; један њен, мањи дио, писала је рука непознатог писара, а већи дио је „ауторизовао“ и са оном која је настала раније повезао Захарија Возућанин, о чему је оставио прецизан запис датиран на 24. новембар 1628. године. Репринт издање су репрезентативно приредили проф. др Владимир Вукашиновић, те мр Душица Грбић и Катица Шкорић из Библиотеке Матице српске, и Радоман Станковић из Народне библитоеке Србије.
Локалитет Амбарине сматра се најстаријим, најочуванијим и најосмишљенијим објектом материјалне културе на подручју општине Дервента, насталим у периоду од V до VI вијека. На основу назива локалитета и његовог специфичног облика (комплекс удубљења у облику амфора, односно ћупова, вертикално укопаних у камену), претпоставља се да је у питању спремиште – природни амбар за храну. Недалеко од локалитета Амбарине налази се удубљење у камену звано Пећина, које је дјелимично обликовано људском руком. Претпоставља се да је Пећина представљала неку врсту сакралног објекта – испосничке ћелије.
Радови са овог дводневног симпозијума биће објављени у зборнику радова. Симпозијум је, након дискусије, затворио академик Драго Бранковић.
Симпозијум је отворио академик Рајко Кузмановић, предсједник АНУРС-а, а присутне су поздравили и академик Драго Бранковић, предсједник Организационог одбора, мр Слободан Наградић, директор Републичког завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа РС, и господин Милорад Симић, начелник општине Дервента.
У Великој сали АНУРС-а првог дана одржавања симпозијума своје реферате изложили су: проф. др Станиша Тутњевић, дописни члан АНУРС-а, мр Милан Ђурђевић, директор Завичајног музеја, Градишка, проф. др Славиша Перић, директор Археолошког института, Београд, мр Ивана Панџић, Филозофски факултет, Бања Лука, Љубица Срдић, Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа РС, др Милијана Окиљ, Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа РС, мр Милица Котур, Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа РС, мр Јанко Врачар, Музеј Републике Српске, проф. др Бранко Летић, дописни члан АНУРС-а, проф. др Љиљана Шево, Академија умјетности, Бања Лука. Послије тога, учесници су посјетили село Доњи Детлак код Дервенте, гдје су их поздравили мр Средоје Новић, министар цивилних послова у Вијећу министара БиХ, и епископ зворничко-тузлански господин Хризостом. Други дио предавања организован је 13. септембра у конференцијској сали хотела „Бисер“ у Дервенти гдје су своје радове изложили: мр Жељко Вујадиновић, Филозофски факултет, Бања Лука, мр Дамир Кљајић, директор Туристичке организације, Дервента, мр Бојан Вујиновић, Завичајни музеј, Градишка, мр Душица Грбић, библиотечки савјетник Библитеке Матице српске, Нови Сад, др Виктор Савић, Институт за српски језик САНУ, Београд, Данијел Дојчиновић, Филолошки факултет, Бања Лука, проф. др Љубиша Фолић, Православни богословски факултет „Свети Василије Острошки“, Фоча.
Историчари, археолози, историчари књижевности, језички стручњаци – текстолози, архитекте и рестауратори изложили су укупно 16 радова на овом симпозијуму, а предмет расправе биле су три тематске цјелине: Детловачки евхологион, питање манастира Детлак и археолошки локалитет Амбарине.
Репринт-издање Детловачког евхологиона, које је научној и културној јавности представљено у Београду, Новом Саду и Дервенти, показатељ је широке и дубоке распрострањености српске националне, културне и црквене традиције у Босни и Херцеговини, односно Републици Српској. Овај примјерак евхолошке књижевности, увезан у јединствен конволут, садржи двије рукописне књиге настале у распону од седамдесетак година – од средине XVI до треће деценије XVII вијека у селу Детлаку. На основу водених жигова на папиру утврђено да је једна од њих, обимнија и старија, настала између 1550. и 1560. године. Њен писац није познат. Друга књига је настала касније; један њен, мањи дио, писала је рука непознатог писара, а већи дио је „ауторизовао“ и са оном која је настала раније повезао Захарија Возућанин, о чему је оставио прецизан запис датиран на 24. новембар 1628. године. Репринт издање су репрезентативно приредили проф. др Владимир Вукашиновић, те мр Душица Грбић и Катица Шкорић из Библиотеке Матице српске, и Радоман Станковић из Народне библитоеке Србије.
Локалитет Амбарине сматра се најстаријим, најочуванијим и најосмишљенијим објектом материјалне културе на подручју општине Дервента, насталим у периоду од V до VI вијека. На основу назива локалитета и његовог специфичног облика (комплекс удубљења у облику амфора, односно ћупова, вертикално укопаних у камену), претпоставља се да је у питању спремиште – природни амбар за храну. Недалеко од локалитета Амбарине налази се удубљење у камену звано Пећина, које је дјелимично обликовано људском руком. Претпоставља се да је Пећина представљала неку врсту сакралног објекта – испосничке ћелије.
Радови са овог дводневног симпозијума биће објављени у зборнику радова. Симпозијум је, након дискусије, затворио академик Драго Бранковић.