ПРОМОЦИЈА МОНОГРАФИЈЕ МИЛИВОЈА УНКОВИЋА

Монографија академског сликара Миливоја Унковића, којом ће бити обиљежено 60 година стваралачког рада, а чији је издавач  Академија наука и умјетности Републике Српске, а покровитељи предсједник Републике Српске госпођа Жељка Цвијановић и генерални директор Grawe осигурања Веселин Петковић, биће промовисана у Галерији Академије 14. октобра 2021. године у 19.00 часова. 

Обим монографије је 386 страна са 254 репродукције дјела. Ово луксузно издање обухвата 254 репродукцијска дјела на 386 страна, а прате их текстови на српском и енглеском језику.  О дјелу Миливоја Унковића писали су угледни историчари умјетности , критичари, писци и јавне личности из области културе: Ђорђе Кадијевић, Светлана Ракић, Марион Фелд, Милован Витезовић, Балша Рајчевић, Предраг Лазаревић, Зоран Павловић, Бранка Першић и Ранко Поповић.

Кроз Унковићеву животну и стваралачку биографију рефлектује се сва драматургија дешавања на српском егзистенцијалном простору, усправно је дијелио судбину свога народа, па и скоро сва његова дјела јесу неки унуртрашњи емоционални записи, доживљених и преживљених универзалних људских судбина. 

Композициони садржај монографије графички је обликован, текстуално и репродукцијама дјела, према временском процесу настајања и презентоване у оквиру четири цјелине: цртежи, графике, сликарство и скулптура. Цјелокупном садржају ове монографије дат је приоритет дјелима, изложбама, биографским и ауторским текстовима који дефинишу кључне животне раскрснице са којих се кретало према мјестима не планираног боравка и самој структури умјетничког стваралаштва. У техничком смислу, није се тежило претјераном обиму, редуковало се максимално на свим нивоима и тражио најрационалнији облик презентације стваралачког и животног садржаја Миливоја Унковића. 

 

 Четердесет двије самостлне изложбе, осамнаест угледних награда и преко двије стотине колективних и селективних изложби у земљи и иностранству, потврђују Унковићев континуинирани стваралачки пут, самосвојан и доследан према својим сопственим схватањима стваралаштва као аутономног и дубоко интимног чина. Себе и своја дјела никада није истицао у први план, све је препуштао времену као једином и објективном суду умјетности. 

Ликовни критичари су, од самог Унковићевог појављивања на умјетничку сцену, пратили, по сопственом убјеђењу, слободно, писали и разоткривали јавности неке битне сегменте његовог сензибилитета и специфичности његових дјела.

Хрватски угледни критичар Владимир Малековић, 1985. у свом тексту наглашава: Седамдесетих година Унковић је једна од средишњих личности обнове фигурације у југословенском сликарству. У свом проседеу он је синтетизовао бројне потенцијалне утјецаје, од хиперреализма и фотореализма до концептуалистичких назнака у појединим елементима слике. Већина његових слика као да је накански изграђена да потакне асоцијације и аналогије, па би се за његово стваралаштво могло казати да је припремало терен за прихват поетике слика меморије односно анакронисте.

Историчарка умјетности Бранка Перишић, 1985. године усвом тексти пише:  Несумљиви резултати које већ годинама остварује, његујући један оригиналан и својствен ликовни језик у оквиру којег, сасвим сигурно, има још много да каже, чине Унковића надасве занимљивом и несвакидашњом умјетничком личности која заузима изузетно истакнуто мјесто у нашој савременој ликовној умјетности.

Др Марио Фелд, њемачка историчарка умјетности: Кроз бравурозно савладавање средстава, јасне композицијске слике, одузимањем сваке емоционалности и намјерно конструисаном острашћеношћу, настаје једна строгост, исто тако калкулисана хладноћа у исијавању слике са једном скоро сабласном-сугестивном снагом. Ни најзастрашујућа тема није сама себи циљ, ни њена патетичност, већ повећана експресивност и ефекат високог степена унутрашњих набоја. Њихова иконографска јачина израза почива на концентрацији битног, скоро завјештаном презентовању, постављању предмета слике у центар и апсолутном формом представљања у једну садржајну цјелину. Умјетник постаје својом озбиљношћу објективан ангажовани хроничар који на један тих, продорни и суптилан начин усмјерава разум посматрача на срж. Последњи активни и рецептивни корак – емоционалну погођеност и рационално становиште гледишта – мора посматрач сам дефинисати.

Ђорђе Кадијевић, један од најзначајнијих аутора и критичара српског и европског културног простора, Унковићево стваралаштво прати још од студентских дана, коме прије педесет година наговјештава блиставу стваралачку каријеру, изложбама 1971. године Перспективе I и II а 2011. у свом тексти каже:Изложба Унковићевих слика и скулптура је пример спектакла идејноестетског плурализма саобразног врхунској парадигми високе модерне, санираног у равни прокрченој снагом стваралачке воље хомогене свести ауторске личности. Та парадигма има двоструку резонанцу, дубоко у прошлости и далеко у будућности.

 

У преко 280 библиофилски јединица, записани су студиозни текстови о дјелу и аутору Миливоју Унковићу на више свјетских језика у земљи и иностранству.

 

Унковићеви циклуси Судбина као повод и Пут ка небу, добро су познати домаћој и европској јавности. Посјетиоци изложби, како домаћи тако и европски, скоро са истим набојем емоција доживљавали су спектрум ликовне поетике Унковићевих записа, што наговјештава да су та дјела дотакла путању универзалног и да њихова функционална мисија није скучена у локалне просторе и ако носе све препознатљивости српског културног простора. Заинтересована и одшколована умјетничка публика, склона је надградњи умјетничког дјела преко својих интелектуални и емоционалних спознаја, доносећи своје судове и закључке доживљеног. 

Унковић је посебно поносан на монументални триптих (180 Х 390 цм) Пут ка небу, оригинално и комплексно скулпторско рјешење у форми рељефа, који је омаж свим српским стратиштима. Велики број публике, поред Унковићеве метафоре у називу дјела, ово дјело су прекрстили и назвали Српска Герника, и ако у својој структури ово дјело, осим трагедије, нема никаквих умјетничких и трансформисаних форми које су сличне Пикасовом великом ремек дјелу Герника.

 

О публикацији ће говорити Ђорђе Кадијевић, Драган Давидовић и Ранко Поповић, а присутнима ће се обратити и сам аутор, академик Миливоје Унковић.