ПРЕМИНУЛА АКАДЕМИК ДЕСАНКА КОВАЧЕВИЋ КОЈИЋ
13.08.2022.
Академик Десанка Ковачевић Којић преминула је 13. августа 2022. године у Београду у 97-ој години живота.
Академик Десанка Ковачевић Којић изабрана је за дописног члана Академије наука и умјетности Босне и Херцеговине 1975, а за редовног 1981. године. Током рата 1992–1995. напустила је Сарајево и прешла у Београд. За редовног члана Српске академије наука и уметности бирана је 1994. и од тада редовно учествује у раду Одељења историјских наука. Један је од оснивача Академије наука и умјетности Републике Српске (1993) и њен је члан од 1996. године
Акдемик проф. др Десанка Ковачевић Којић рођена је 3. октобра 1925. године у Сарајеву. Живи у Београду. Основну и средњу школу завршила је у родном граду, а студије исто-рије на Филозофском факултету у Београду, гдје је дипломирала 1950. године. Исте го-дине изабрана је за асистента на Филозофском факултету у Сарајеву.
На Филозофском факултету у Београду 1956. одбранила је докторску дисертацију Трговина у средњовјековној Босни. Школску 1957/1958. годину провела је на стручном усавршавању у Паризу код Фернана Бродела на École Pratique des Hautes Études (Сорбона). На Филозофском факултету у Сарајеву прошла је сва звања до редовног профе-сора (1969) за предмет Историја народа Југославије у средњем вијеку. Повремено је предавала и помоћне историјске науке.
Годинама је обављала научна истраживања у Хисторијском архиву у Дубровнику. Истраживала је и у библиотекама и архивима Венеције, Фиренце и Милана. Проучавала је више тематских области, међу којима су најзаступљеније: трговина, рударство и градови, у првом реду средњовјековне Србије и Босне, као и њихове привредне везе са Дубровником и Медитераном. Претежно се бавила проучавањем историје градова, обли-цима привређивања, дубровачким насеобинама, уређењем и друштвеном структуром, начином живота, као и односом између села и града. Највише је писала о трговини, рударству, занатству, царинама у средњем вијеку, улози трговаца и животу влаха, о свим видовима живота у појединим градовима, али и о другим темама из политичке и културне историје. Радови су јој углавном засновани на дотад неистраженој и необја-вљеној архивској грађи.
Од 1979. до 2004. била је стални члан и сарадник Међународне комисије за историју градова (Commission internationale pour l'histoire des villes), а потом је наставила своје учешће у раду Комисије у својству почасног члана. Члан је Одбора САНУ за историју Босне и Херцеговине. Учествовала је на више конгреса и научних скупова у земљи и иностранству. Била је дугогодишњи члан разних научних одбора из области историје, члан редакција стручних часописа и спољни сарадник Историјског института САНУ.
Добитница је награда за научни рад „Веселин Маслеша”, Двадесетседмојулске награде као и награде „Владимир Ћоровић” за животно дjело (2002).
Важнија дјела: Босна и Херцеговина у средњем вијеку, Сарајево 1954; Trgovina u srednjovjekovnoj Bosni, Sarajevo 1961; Градска насеља средњовјековне босанске државе, Сарајево 1978; Privredni razvoj srednjovjekovne bosanske države (poglavlje u knjizi Prilozi za istoriju Bosne i Hercegovine I), Sarajevo 1987; Трговачке књиге браће Кабужић (Caboga): 1426–1433, Београд 1999; Старо српско рударство (у коауторству са Симом Ћирковићем и Ружом Ћук), Београд 2002; Градски живот у Србији и Босни (XIV–XV вијек), Београд 2007; Средњовјековна Сребреница: XIV–XV вијек, Београд 2010; La Serbie et les pays Serbes: L'économie urbaine: XIVe–XVe siècles, Belgrade 2012. Поред књига, аутор је и бројних студија објављених у домаћим и страним часописа и зборницима радова.