САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ са проширене сједнице Предсједништва АНУРС-а
21.08.2023.
У понедјељак, 21. августа 2023. године, у Академији наука и умјетности Републике Српске одржана је проширена сједница Предсједништва АНУРС-а, којој су присуствовали и чланови Одбора АНУРС-а за правна питања. На сједници су прихваћени ставови Академије наука и умјетности Републике Српске о нарушавању уставно-правне позиције Народне скупштине, предсједника Републике и других институција Републике Српске изазваних вануставним одлукама Кристијана Шмита.
САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ
1. Одлукама нелегалног и нелегитимног високог представника Кристијана Шмита, појединих амбасада западних земаља, Уставног суда, прегласавањем српског члана Предсједништва и наметањем измјена Кривичног закона изазвана је у Босни и Херцеговини, послије Дејтона, до сада најдубља уставно-правна криза са далекосежним посљедицама. Академска, научна и шира интелектуална јавност са највећим степеном одговорности захтијева од Кристијана Шмита, Уставног суда, Тужилаштва и неких других институција на нивоу Босне и Херцеговине да се прекине са вандејтонским и вануставним дјеловањем, јер су то стварни узроци садашње кризе. Највиши органи Републике Српске, због таквих узрока кризе, сасвим оправдано подузимају мјере и активности како би заштитили Републику Српску, дејтонски Устав, Народну скупштину, предсједника Републике, легално изабране органе, имовину Републике Српске и српски народ у Босни и Херцеговини. Република Српска и њене институције треба да одбаце све одлуке, законе и тужбе, без обзира на то са које стране долазе, а које нису у складу са њеним Уставом, Дејтонским споразумом, законима Републике Српске и да захтијевају да се сви проблеми у Босни и Херцеговини рјешавају само преговорима представника сва три конститутивна народа. Академија наука и умјетности Републике Српске посебно истиче значај јединственог дјеловања свих представника српског народа у рјешавању садашње уставно-правне кризе у БиХ.
2. Академија наука и умјетности Републике Српске позива европску и ширу свјетску јавност да сачува и да даље афирмише демократију, слободу суверених држава и њених народа и међународни правни поредак, а да се супротстави колонијалној политици коју у средишту Европе покушавају спроводити неименовани високи представници, стране судије у Уставном суду и амбасаде појединих држава, уз подршку одређених институција из Сарајева. Република Српска и Босна и Херцеговина у цјелини морају, као и друге европске државе, сачувати властити суверенитет, права и слободе легално изабраних органа власти и појединаца и омогућити им да обављају функције које су им одређене Уставом, а не како би то хтјели појединци. Ниједан појединац не може бити изнад Устава Републике Српске и Устава Босне и Херцеговине и не може супституисати надлежности њених легално изабраних органа. Стога, Босна и Херцеговина и њена оба ентитета морају самостално и у договору одлучивати о убрзаном кретању ка чланству у Европској унији.
3. Академија наука и умјетности још једном истиче да је без потребе и повода, искључиво из политичких разлога, отворена расправа о „државној имовини“ без ваљаних уставно-правних аргумената. Аргументација коју покушавају понудити протагонисти „државне имовине“ није утемељена на Дејтонском мировном споразуму, Споразуму о разграничењу и односним питањима, као његовом Анексу 2, нити је у складу са међународном Арбитражном одлуком за област Брчко, Уставом БиХ, Уставом Републике Српске, Уставом Федерације, нити праксом већ проведене приватизације у БиХ. Подсјећамо да је Република Српска своју имовину на својој територији (49%) стекла Дејтонским споразумом и да је остала њен трајни власник. Уставни суд БиХ није мјеродаван да врши расподјелу надлежности између институција у БиХ ни у једној области, а посебно не у области имовине ентитета и Брчко дистрикта.
4. Академија наука и умјетности упозорава на сву штетност вануставних и ванправних одлука Кристијана Шмита и Уставног суда БиХ, на које је с правом реаговала Народна скупштина доношењем Закона о непримјењивању одлука на територији Републике Српске (27. јуни 2023. године) нити објављивањем у Службеном гласнику Републике Српске, све док се не повуче спорна одлука Уставног суда и не донесе, као и у другим државама, Закон о Уставном суду БиХ.
5. Покретање тужбе Тужилаштва БиХ против предсједника Републике Српске и в. д. директора Службеног гласника Републике Српске, ради потписа и објављивања закона који је усвојила Народна скупштина, представља преседан, који није забиљежен нити у једној европској држави. Тим противуставним и противзаконским чином Тужилаштво је још више продубило кризу у БиХ, коју може ријешити само Суд БиХ одбацивањем тужбе против предсједника Републике Српске и в. д. директора Службеног гласника, као неосноване и правно неутемељене.
Учесници проширене сједнице Предсједништва АНУРС-а