Научно-истраживачки пројекти

• Научно-истраживачки пројекти одјељења природно-математичких и техничких наука
• Нaучно-истраживачки пројекти одјељења медицинских наука
• Научно-истраживачки пројекти одјељења друштвених наука
• Научно-истраживачки пројекти одјељења књижевности и умјетности

• Почетна
• Пројекти и скупови
• Научно-истраживачки пројекти
• Научно-истраживачки пројекти одјељења природно-математичких и техничких наука

Научно-истраживачки пројекти одјељења природно-математичких и техничких наука су:

• Систем за тестирање карактеристика фотонапонских модула у реалним и лабораторијским условима (Одјељење природно-математичких и техничких наука). Пројекат финансира Министарство цивилних послова БиХ, 2024-2025.
• Одређивање концентрације радона у школама и институцијама Републике Српске (Одјељење природно-математичких и техничких наука), општине и градови Републике Српске 2017‒2025.
• Атлас Сунчевог зрачења за 20 општина у Републици Српској (Одјељење природно-математичких и техничких наука). Пројекат финансира Министарство за научнотехнолошки развој и високо образовање 2023–2025.
• Експериментални систем за тестирање карактеристика соларних модула у стандардним условима, (Одјељење природно-математичких и техничких наука). Пројекат је финансирало Министарство цивилних послова БиХ (2022‒2023). Пројектом је обезбијеђена набавка спектрометра и друге опреме за експериментални систем за тестирање карактеристика соларних модула у стандардним условима, а у оквиру стандардизације комплетног мјерног система. Систем за тестирање соларних модула (панела) на стандардним условима намијењен је за обезбјеђивање услова за мјерење струјно напонских карактеристика и коефицијента корисног дејства соларних модула на стандардним условима уз помоћ модула соларних симулатора према интернационалним стандардима IEC 61215 и IEC 60904. Соларне  модуле, као кључну карику сваког фотонапонског система, неопходно је тестирати у стандардним условима, за шта је потребно обезбиједити систем за тестирање соларних модула свих снага, како би они задовољили европске и свјетске стандарде. Овај систем би се користио и за тестирање већ инсталисаних соларних модула, како би се прорачунало смањење њихове ефикасности усљед старења, од чега би имали користи сви они који користе соларне модуле за производњу електричне енергије. С друге стране, неопходно је урадити и тестирање соларних моудула који су већ у експлоатацији и одредити све параметре који утичу на старење соларних модула и смањивање њихове енергетске ефикасности током вишегодишње експлоатације.
• Суфинасирање унапређења инфраструктуре и набавке опреме неопходне за научноистраживачки рад, Модули ЛЕД соларног симулатора за експериментални конзолни сто за тестирање соларних модула по стандардним условима (Одјељење природно-математичких и техничких наука) пројекат је који је финансирало Министарство за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво Републике Српске (2022). Активност пројеката се манифестовала у набавци ЛЕД соларног симулатора као извора свјетлости експерименталног система за тестирање соларних модула. Публиковањем информација, знањима и едукацији о могућности отварања постројења за производњу соларних модула од домаћих сировина те тестирању истих или оних који се већ користе могли би пратити и користити Европске процедуре, параметре и стандарде. На овај начин створени су услови за мјерење соларних панела већих површина како експерименталних тако и комерцијалних, те уградњу потребних уређаја и сензора за мјерења те софтвера за управљање и архивирање мјерења.
• Суфинасирање унапређења инфраструктуре и набавке опреме неопходне за научноистраживачки рад, Модули ЛЕД соларног симулатора за експериментални конзолни сто за тестирање соларних модула (Одјељење природно-математичких и техничких наука) пројекат је који је финансирало Министарство за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво Републике Српске (2021). Пројектне активности су се манифестовале у набавци ЛЕД соларног симулатора као извора свјетлости експерименталног система за тестирање соларних модула, чиме се обезбјеђују услови за инсталисање довољног броја модула соларних симулатора, за мјерење соларних панела већих површина како експерименталних тако и комерцијалних. Набавком ове опреме обезбјеђују се услови за тестирања струјно напонских карактеристика и коефицијента корисног дејства, како нових, соларних модула, тако и оних који су већ у условима експлоатације. На овај начин се тачно може утврдити степен и процес утицаја старења соларних панела на њихове карактеристике.
• Атлас сунчевог зрачења у Републици Српској (Одјељење природно-математичких и техничких наука), пројекат који је финансирало Министарство за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво Републике Српске (2019‒2022). Сврха истраживања је формирање Атласа сунчевог зрачења за двадесетак градова и општина у РС. У Атласу сунчевог зрачења биће дати подаци о средњој дневној, мjесечној и годишњој вриједности енергије сунчевог зрачења које пада на један квадратни метар хоризонталне или површине која је нагнута под одређеним углом у односу на хоризонталну површину, однос дифузног и глобалног Сунчевог зрачења, средња дневна температура итд. Поред тога, биће дати подаци о електричној енергији која може да се добије помоћу фиксних, једноосно и двоосно ротационих соларних електрана на земљи и PV система на објектима са соларним модулима од монокристалног силицијума, CdТе и CIS соларним ћелијама постављеним под оптималним углом у односу на хоризонталну раван итд. За формирање Атласа Сунчевог зрачења биће коришћен PVGIS (Photovoltaic Geographical Information System) програм. За израчунавање енергетске ефикасности PV система у Европи, Африци и југозападној Азији, најчешће се користи PVGIS рачунски програм, који је настао као дио SOLAREC (Solar Electricity Action) програма, који доприноси имплементацији обновљивих извора енергије у Европској унији.
• Адаптивно управљање природним ресурсима Републике Српске (Одјељење природно-математичких и техничких наука) пројекат је који је финансирало Министарство за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво Републике Српске (2019‒2022). Партнери у реализацији пројекта су били Биотехнички факултет Универзитета у Подгорици (Црна Гора), Шумарски факултет Универзитета у Београду, Србија; Институт за шумарство Руске академије наука Москва, Русија, COST акција 16106, 16 европских земаља, ЈУ Пољопривредни институт Републике Српске; Пољопривредни и Шумарски факултет Универзитета у Бањој Луци. Циљ истраживања био је да се дефинише генотип стрних жита / пшенице који има пожељну реакцију на агроеколошке чиниоце у условима климатских промјена, односно да се морфолошким и дендрохронолошким поређењима у истим станишним условима утврди утицај појединачних фактора ризика и њихов комплексни утицај на узгојно-техничке карактеристике стабала у шумарству. Пројекат представља интегрални приступ анализи стања и коришћењу оптималних мјера за адаптивно управљање ресурсима. С циљем адаптивног управљања ресурсима у примарној биљној производњи, односно избора генотипа oзимe пшeницe пожељне адаптабилности и стабилности, у оквиру пројекта у двогодишњим истраживањима тестирано је више гeнoтипoвa овог стрног жита. Добијени резултати односе се на оптималан рок сјетве и оптималну технологију гајења, што у суштини не постоји у широкој производњи. Значај резултата истраживања је у утврђивању лимитирајућег фактора (фактор који је у природи најоскуднији те који контролише прираст) и стимулирајућих фактора (узгојних мјера) на различиту ширину годова односно различит дебљински прираст различитих врста дрвећа. Ова истраживања омогућавају адаптивне шумскоузгојне мјере газдовања састојинама истраживаних врста дрвећа.
• Инсталисање конзолног стола за тестирање карактеристика соларних модула на стандардним условима у Лабораторији за соларну енергију (Одјељење природно-математичких и техничких наука) пројекат је који је финансирало Mинистарство за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво (2020). Извршено је пројектовање и  набавка која се односи на модуле ЛЕД соларног симулатора за експериментални конзолни сто за тестирање карактеристика соларних модула. Пројектом је обезбијеђена набавка модула ЛЕД соларног симулатора, што чини једну од фаза опремања конзолног стола за тестирање фотонапонских карактеристика соларних модула. Конзолни сто за тестирање соларних модула (панела) на стандардним условима намијењен је за обезбјеђивање услова за мјерење струјно напонских карактеристика и коефицијента корисног дејства соларних модула на стандардним условима уз помоћ модула соларних симулатора. Конзолни сто обезбјеђује поставку за мјерење модула до највећих димензија који су данас у комерцијалној примјени. Унутар стола постављају се модули ЛЕД соларни симулатори снаге 1 кW који обезбјеђују стандардне услове симулације соларног зрачења од 1.000 W/м²., посједују вентилациони систем за хлађење и стварање идеалних температурних услова за мјерења. Активност пројекта се манифестовала у пројектовању и реализацији ЛЕД соларног симулатора као извора свјетлости експерименталног система за тестирање соларних модула, чиме се обезбјеђују услови за инсталирање довољног броја модула соларних симулатора, за мјерење соларних панела већих површина како експерименталних тако и комерцијалних, те потребних уређаја и сензора за мјерења те софтвера за управљање и архивирање мјерења.
• Испитивање термодинамичких својстава фононских система у наноструктурама (Одјељење природно-математичких и техничких наука) назив је  пројекта који је финансирало Министарство за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво Републике Српске (2019‒2023). Истраживања термодинамике наноструктура трају већ неколико деценија, гдје је уочена значајна корелација између (не само) термодинамичких особина (него и механичких, оптичких, електричних и магнетних) и конфинираности (димензионе ограничености) и утицаја средине. Фонони представљају основу разумијевања термодинамичких особина у материјалима уопште, али посебно значајне и посве другачије карактеристике добијају у наноструктурама. Потенцијал кориштења наноструктура је широк. Захтјеви за минимизацијом расту, али један од великих проблема предстаља дисипација топлоте и познавање термодинамике наноструктура, тј. топлотно „оптерећење“ у наноструктурама. Теоријска истраживања имају велики значај јер изучавају како се модификују макро­скопске физичке величине и особине материјала, не само при даљој редукцији димензија структуре, већ и у промјени граничних услова и облика граница, те откривају потпуно нове законитости које могу бити практично искоришћене. У соларној енергетици енергија побуђења унутарњих осцилација износи до око 40% Дебајеве енергије. Познато је да фонони у нискодимензионим струк­турама због присуства граничних услова не могу бити само акустичког типа, већ и оптичког. То непосредно указује на могућност пораста топлотне капацитивности система у високотемпературској области, са даљим перспективама подизања њене вриједности ка собној температури.
• Специфична оптоелектронска својства модела кристалних наноструктура (Одјељење природно-математичких и техничких наука) пројекат је који је финансирало Министарство за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво Републике Српске (2019‒2023). Постављени задатак је да се испитивају промјене микро­скоп­ских и макроскопских (транспортних) особина танко­слојних и ниско­димен­зионих кристалних система (ултратанких филмова, монослојева и наножица) и да се успоставе строге корелације између нано-димензија и облика ових структура, као и специ­фичних граничних услова и квантних ефеката који се јављају у њима на макроскопском нивоу. Посебна пажња је поклоњена електронском/шуп­љинском удјелу у транс­порту наелектрисања кроз нискодимензионе системе из тог разлога што они представљају једне од основних побуђења и увијек при­сутне у кристалима, а који се јављају као главни носиоци преносних механизама, тј. који диктирају одре­ђене физички интересантне – транспортне особине, појаве и ефекте у кристалима. Да би се уочиле посебности карактери­стика носилаца наелектрисања и оптичких побуђења у нанодимензионим кристалним системима, морају се претходно дефинисати фундаменти опто­елек­трон­ског инжењеринга, односно морају се подробно изнаћи конкурентни утицају граничних параметара наноструктуре да би се њиховом манипулацијом могле добити унапријед предвиђене и знатно ефектније проводне особине наноскопских – у поређењу са истим узорцима, али балковских димензија.
• Моделирање и истраживање посебних оптоелектронских својстава наноскопских кристалних структура (Одјељење природно-математичких и техничких наука) пројекат је који је финансирало Министарство за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво Републике Српске (2018‒2020). Нис­ко­ди­мен­зионе структуре су предмет истраживања у овом пројекту. Оне диригују главним транспортним процесима и дефинишу транспортне особине материјала и имају изузетан значај за развој нових технологија са потенцијалном примјеном у савременом инжењерингу, тј. у наноелектроници, оптоелектроници, соларној енергетици, катализи, биологији, фармацији и медицини. Значај теоријских истраживања састоји се у изучавању и разумијевању до којих модификација макро­скопских физичких величина и особина материјала може доћи не само при редукцији димензија структуре, већ и у промјени граничних услова, те облика граничних површи, као и у откривању потпуно нових законитости које су посљедица тога, а могу бити врло практично искоришћене. Пошто су елементарне (квази)честице носиоци првенствено наелектрисања (али и осталих транспортних процеса), због присуства граничних услова у нискодимензионим структурама оне не могу бити истог типа као и код масивних, тј. просторно неограничених структура. Ово непосредно указује на могућност промјене топлотне капацитивности система у цијелој температурској области, са даљим перспективама подизања њене вриједности ка собној температури.
• Разумијевање интеракција између органских наноматеријала и фармацеутских молекула у сврхе развоја нових носача лијекова (Одјељење природно-математичких и техничких наука) пројекат је који је финансирало Министарство за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво Републике Српске (2019‒2021). Рађено је на програмирању наноносача који ће бити моделован на такав начин да његове карактеристике циљано дјелују на одређено мјесто у организму. Поред заштите здравља људи пројекат ће осигурати и развој домаће привреде, бољу повезаност и трајну сарадњу научноистраживачких институција, носиоца јавних политика и привреде ‒ фармацеутске индустрије. Допринос пројекта је такође у већој видљивости АНУРС-а и Универзитета кроз афилијације истраживача у међународним часописима, те на тај начин остваривање нових могућности повезивањем са научницима који се баве овом тематиком широм свијета. Допринос се такође може видјети кроз изражавање захвалности у објављеним радовима Министарству за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво Републике Српске.
• Нанотехнолошки материјали у биомедицини (Одјељење природно-математичких и техничких наука) пројекат је који је финансирало Министарство за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво Републике Српске (2018-2020). Резултати пројекта допринијели су развоју нових иновативних метода у истраживању карактеристика материјала потребних за добијање лијекова бољих карактеристика за лијечење канцерогених обољења. У том смислу пројекат има директан утицај и на заштиту здравља људи јер ће ови материјали омогућити локално дјеловање лијека на мјесту гдје је потребно, избјегавајући угрожавање осталих органа од непотребног дејства лијека. Резултати истраживања објављени су у научним и стручним часописима из ове области, чиме је омогућен увид у нова знања до којих се дошло током рада на пројекту. Створени су услови за бољу повезаност и трајну сарадњу научноистраживачких институција, носиоца јавних политика и привреде ‒ фармацеутске индустрије. Допринос пројекта је такође у већој видљивости АНУРС-а и Универзитета кроз афилијације истраживача у међународним часописима као и Министарству за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво Републике Српске.
• Суфинансирање унапређења инфраструктуре и набавке опреме неопходне за научноистраживачки рад, а која се односи на формирање експерименталног конзолног стола за тестирање карактеристика соларних модула на стандардним условима у Лабораторији за соларну енергију (Одјељење природно-математичких и техничких наука) пројекат је који је финансирало Mинистарство за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво (2019). У оквиру овог пројекта обезбијеђена је набавка намјенског софтвера са базом података за Конзолни сто за тестирање карактеристика соларних модула. Помоћу намјенског софтвера са базом података за експериментални конзолни сто за тестирање карактеристика соларних модула у лабораторији за соларну енергетику Академије наука и умјетности Републике Српске омогућено је аутоматизовано кориштење конзолног стола за испитивање физичких карактеристика (енергетска ефикасност, снага, струјно напонске карактеристике, температуру панела) под стандардним условима који се константно мјере (интензитет сунчевог зрачења, температура модула, ваздушна маса) и управљање свим подацима у бази података о тестирању соларних модула. Сви наведени параметри и  активности мјерења софтвером се чувају у бази података. Наведеним софтвером се врше калулације и анализе мјерених карактеристика панела по снази, старости, произвођачу, географској локацији експлоатације итд. Врши се тестирање новопроизведених соларних модула, и оних којих се инсталишу у новотворена соларна постројења, а такође и панела који су у употреби, скупљањем података путем намјенског софтвера. Помоћу ове опреме-софтвера се обезбјеђују  услови за тестирања струјно напонских карактеристика и коефицијента корисног дејства, како нових, соларних модула, тако и оних који су већ у условима експлоатације.
• Проучавање енергетске ефикасности со­лар­них модула у зависности од њихове запрљаности (Одјељење природно-математичких и техничких наука) је пројекат који је финансирало Mинистарство за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво (2018‒2019). На перформансе соларних модула утичу различити фактори као што су: материјал од кога је модул направљен, угао нагиба соларног модула, интензитет Сунчевог зрачења које доспијева на површину модула, запрљаност површине модула, његова температура, итд. У један од најзначајнијих проблема приликом коришћења соларних модула спада запрљаност њихове површине која доводи до смањења њихове ефикасности. Степен запрљаности соларних модула зависи од природе средине у којој се налазе. У најчешће полутанте соларних модула спадају кречњак (калцијум-карбонат), пијесак, црвена земља, пепео, чађ, итд. У Републици Српској се током цијеле године у ваздуху налазе различити полутанти карактеристични за то подручје. До сада у Републици Српској нема података о утицају запрљаности на PV системе и о енергетској ефикасности запрљаних PV система. У пројекту је извршено упоређивање енергетске ефикасности чистих и запрљаних соларних модула. Испитивање је истовремено вршено на чистим и запрљаним соларним модулима који су постављени на крову зграде АНУРС-а у Бањој Луци. За теоријско одређивање интензитета и енергије глобалног сунчевог зрачења, температуре околине и енергије која се добија помоћу соларних модула користио се PVGIS-CMSAF програм. У пројекту је потврђена претпоставка да чисти соларни модули имају већу енергетску ефикасност од запрљаних соларних модула.
• Компаративно проучавање енергетске ефикасности ста­цио­нар­ног и ротационог PV система (Одјељење природно-математичких и техничких наука) је пројекат који је финансирало Mинистарство за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво (2018‒2019). У пројекту је извршено компаративно проучавање енергетске ефикасности стационарног и двоосно ротационог PV система у Бањој Луци. Мјерења су истовремено извршена на стационарном и двоосно ротационом PV систему. Стационарни PV систем се састоји од пет поликристалних модула појединачне снаге 50 Wp од којих су три постављена вертикално према истоку, југу и западу респективно, један хоризонтално и један према југу под оптималним углом за Бању Луку од 33° према хоризонталној равни. Двоосно ротациони PV систем се састоји од механичког и сензорског дијела и соларног модула од поликристалног силицијума снаге 50 Wp. За теоријско одређивање интензитета и енергије глобалног сунчевог зрачења, температуре околине и енергије која се добија помоћу соларних модула користиће se PVGIS-CMSAF програм. За мјерење интензитета и енергије Сунчевог зрачења, температуре околине, брзине вјетра и влажности ваздуха користиће се аутоматска метеоролошка станица Davis Vantage PRO 2 (USA). У раду на пројекту су добијени егзактни подаци о енергетској ефикасности стационарног и двоосно ротационог PV система, извршена је компарација добијених резултата на основу којих је закључено колико двоосно ротациони PV систем има већу енергетску ефикасност од стационарног PV система у реалним метеоролошким условима у Бањој Луци. Добијени резултати су од великог значаја за ширу примјену соларних модула за добијање електричне енергије у Републици Српској.
• Одређивање концентрације радона у школама и институцијама Републике Српске, општине и градови Републике Српске (Одјељење природно-математичких и техничких наука) је пројекат који финансираjу градови и општине у Републици Српској (2018-2025). Радон је радиоактивни гас без боје и мириса који дифундује из унутрашњости Земље из уранових стијена и долази на површину. Посебно се проучава у затвореним просторима гдје  се може  појавити у високим концентрацијама које могу да буду веома опасне по здравље људи. Радон је главни узрочник карцинома плућа и своје дејство појачава и до седам пута у комбинацији са дуванским димом. Познавање мјестâ високе концентрације и њихово обиљежавање је битно приликом градње објеката. Идеја овог пројекта је била да се изврши мјерење радона у Републици Српској у јавним установама и домовима. Детектори су били излагани у школама, болницама, домовима здравља, кућама и становима с циљем да се одреди концентрација просторија у којима су изложене најрањивије категорије, посебно дјеца. Детектори који су постављани у наведене објекте имали су за циљ одређивања природне радиоактивности посматраног подручја, а добијени резултати били би кориштени за израду мапе радонског ризика. Досадашњи резултати истраживања су показали да се овој проблематици треба приступити озбиљно јер су детектована подручја високе концентрације и потребно је предузети одговарајуће мјере ремадијације простора у јавним установама. До сада је извршено мјерење у 70% градова и општина Републике Српске, а циљ је да се до 2025. године заврши комплетан теренски рад и приступи изради Мапе радонског ризика.
• Проучавање енергетске ефикасности соларних панела у за­вис­но­сти од њихове географске оријентације, угла нагиба и реалних климатских усло­ва у Бањој Луци (Одјељење природно-математичких и техничких наука) назив је про­јекта који је финансирало Министарство науке и технологије Републике Срп­ске (2015–2017). За одређивање физичких карактеристика соларних па­не­ла кори­шћен је KLA уређај и Solar Usb SW interfejs. За мјерење интен­зи­те­та сун­чевог зрачења и осталих метеоролошких података коришћена је ау­то­мат­ска метеоролошка станица Davis Vantage Pro 2. За теоријско одре­ђи­вање ин­тен­зитета и енергије глобалног сунчевог зрачења, температуре око­лине и енер­гије која се добија помоћу соларних панела користио се PVGIS-CMSAF про­грам. Дат је примјер прорачуна енер­гетске ефи­­касности интегрисаног фотонапонског система са различитом ори­јен­та­цијом и опти­малним углом соларних панела. На основу добијених ре­зул­тата дате су пре­поруке за коришћење малих фотонапонских соларних елек­трана у при­ватним домаћинствима и другим објектима. Про­јекат је обе­зби­је­дио инфор­мације субјектима заинтересованим за развој малих и сред­њих пре­ду­зећа у сектору производње соларне енергије.
• Одређивање енергетске ефикасности соларних панела као сас­тав­них дијелова постојећих и нових архитектонских објеката (Одје­ље­ње при­род­но-ма­те­ма­­тичких и техничких наука) финанси­рало је Ми­ни­стар­ство науке и тех­но­логије Владе Републике Српске (2015–2016). Екс­пе­ри­ментална мјерења вршена су у Лабораторији за соларну енергетику Ака­де­мије наука и умјетности Републике Српске у Бањој Луци у периоду од 1. сеп­тембра 2014. до 30. јула 2016. године, у интервалима од 15 минута. Про­сје­чно измјерено годишње трајање инсолације током мјерног периода је 2.513 h, а про­сјечно годишње сунчево зрачење које пада на квадратни метар по­вршине 2.167,46 kW/m2. Просјечно, па­нели го­дишње произведу енер­гије, респективно: P5 – 58,7 kWh, P4 – 48,57 kWh, P2 – 36,91 kWh, P3 – 25,84 kWh и P1 – 22,77 kWh. Одређена је и просјечна енергетска ефикасност у једногодишњем периоду. На основу презенто­ваних резул­тата може се закључити да се помоћу солар­ног модула оријенти­саног према југу, под нагибом од 33º, до­бијају нај­веће вриједности произве­дене енергије, па је и његова енер­гетска ефи­­касност нај­већа, док панели ори­јен­ти­сани пре­ма југу, са верти­калним наги­бом, дају најбоље резултате у зимском пе­риоду. Енергетска ефи­касност солар­них мо­дула повећава се сходно пове­ћању интензитета сун­че­вог зрачења које пада на соларне панеле, а смањује се при порасту ам­би­јен­тал­не темпе­ратуре и темпе­ратуре соларних панела.
• Испитивање ефикасности фотонапонске соларне електране од 2 кWp у Републици Српској, тематски је пројекат (Одјељење природно-матема­ти­чких и техничких наука), који је финансирало Министарство науке и тех­нологије Владе Републике Српске (2012–2013). У оквиру овог пројекта на­бављена је опрема и инсталисана фото­на­пон­ска со­ларна електрана од 2 kWp у просторијама Академије наука и ум­јет­нос­ти Репу­блике Српске, на којој су вршена теоријска испитивања енер­гет­ске ефи­ка­снос­ти фо­то­на­пон­ске соларне електране од 2 kWp и могућности скла­диштења до­бијене енер­гије анализом ултратанких превлака код литијумјон­ских батерија и соларних ко­лектора. Резултати истраживања могу до­при­ни­је­ти смањењу оп­те­ре­ћења по­сто­јећих извора електричне енергије, смањењу за­га­ђења околине и отва­рању нових радних мјеста у индустрији везаној за со­лар­ну енергетику, те исплативости изградње и екс­плоатације фо­то­на­пон­ске соларне електране од 2 kWp у реалним условима, до­биће се јасан од­го­вор на питање о економској ис­плативости коришћења ма­лих фото­на­пон­ских со­лар­них електрана за добијање електричне енергије у Ба­њој Луци и Репу­блици Срп­ској. Добијени резултати служиће као пре­по­ру­ка за кори­шћење фо­то­на­пон­ских соларних електрана у Републици Српској у при­ватним до­ма­ћин­стви­ма и јавним институцијама.
• Нанотехнолошки материјали за употребу у техници и биомедици­ни, те­матски  је пројекат (Одјељење природно-математичких и техничких нау­ка), који је финансирало Министарство науке и технологије Владе Ре­пу­бли­ке Српске (2012−2013). Користећи релативно богата истраживачка искуства оче­кивало се пос­тав­љање нових и иновирање пређашњих модела нано­струк­тура и на основу то­га дизајнирање такве особине наноматеријала који ће се мо­ћи при­мје­њи­ва­ти као саставни дијелови сасвим нових уређаја у техници и ме­дицини. Код ул­тратанких кристалних структура сачињених од исте врсте ма­теријала ис­тр­а­жи­вања су показала изразити квантни ефекат, који је резул­тирао потпуно но­вим или измијењеним особинама супстанци у односу на до­садашње. Ре­зул­та­ти испитивања ових специфичних проводних и супер­про­водних особина на­но­структура и њихових оптичких специфичности иско­ристиви су у области ди­јагностике, терапије и контроле биолошких пре­парата и транспорта на­но­ли­јекова. Истраживања дизајна материјала рачу­нарски су подржана, а при­куп­љање специфичних података за нано­струк­турне узорке ор­га­ни­зо­ва­но је у про­јектованој бази. На основу прикупљених по­датака вршено је тес­ти­ра­ње специфичних особина екстраховања модела дате структуре са најбољим мо­гућим перформансама.
• Потенцијал и економичност обновљивих извора енергије (Одје­ље­ње при­родно-математичких и техничких наука) пројекат је научно­тех­но­ло­шке са­рад­ње Босне и Херцеговине и Црне Горе за 2012−2013. годину. Основни разлог израде овог пројекта је промоција, разумијевање и ко­ри­шћење нових и доказаних обнов­љивих извора енергије и технологија у БиХ, уз сарадњу инсти­туција укљу­че­них у овај подрегионални пројекат, као и при­према те­рена за њихово потен­цијално шире коришћење и развој. Ана­ли­зираће се обно­вљиви извори енер­гије у Босни и Херцеговини, Црној Гори и свијету, и иденти­фиковаће се и вредноваће се постојећи потенцијали об­но­вљивих изво­ра енергије у БиХ.
• Савремени материјали за обновљиве изворе енергије (Одјељење при­­родно-математичких и техничких наука) пројекат је научнотехнолошке са­рад­ње Босне и Херцеговине и Републике Словеније за 2012−2013. годину. У оквиру пројекта ана­лизирани су савремени материјали за обновљиве из­во­ре енергије, са по­себ­­ним акцентом на хемијске изворе – литијумјонске ба­те­ри­је које имају неко­лико предности у поређењу са осталим врстама ба­те­ри­ја, као што је ви­сок капацитет, велика густина енергије и радни напон. Оче­кује се да ће се помоћу ових материјала моћи ријешити јонски контакт из­међу ак­тив­них материјала и електролита. Основна идеја овог истраживања је доби­јање синер­­­­гије од постојећег знања босанскохерцеговачких партнера у при­прем­ним тех­ни­кама и експертизе за карактеризацију од словеначких парт­нера који пос­је­ду­ју или имају адекватну савремену опрему. Млади истра­живачи из БиХ при­пре­миће узорке дефинисане међу партнерима и извршиће њихову ка­рак­те­ри­зацију у Словенији у кооперацији са слове­на­чким истра­живачима. Оче­кује се да ће резултати пројекта омогућити при­пре­му квали­тетних пу­бли­ка­ци­ја у међународним часописима и да ће млади ис­тра­живачи из БиХ до­бити мо­гућност да користе савремену опрему потребну за њихова будућа про­фе­сио­нална усавршавања.
• Утврђивање усаглашености покретне нафтне пумпе са битним зах­тје­вима које одређују директиве ЕУ, а са крајњим циљем поста­вља­ња СЕ зна­ка на производ (Одјељење природно-математичких и техничких нау­ка) пројекат је који је финансирала фирма „Елвако” из Бијељине. У оквиру овог про­јекта производ „покретна наф­тна пумпа” усагла­ша­ван је са битним зах­тје­вима које одређују директиве Европске уније. Истраживале су се ре­ле­ван­тне директиве и стан­дарди Европске уније који се односе на производ; ут­вр­ђи­ва­ли су се системи за оцје­њивање усаглашености, који се могу при­ми­је­ни­ти на про­извод; припремала се техничка документација за производ према зах­тјеву ди­рек­тива и стандарда Европске уније; анализирали су се из­вје­шта­ји о испи­тивању про­из­вода и ри­зи­ко-анализа за производ, те производне и кон­тролне про­це­ду­ре; при­премала су се упут­ства за употребу производа и EC декла­ра­ције о уса­гла­ше­ности производа.
• Пројекат Утврђивање усаглашености електрода за ручно електро­лучно за­ва­ри­вање са битним захтјевима које одређују директиве ЕУ, а са крај­­њим ци­љем пос­тављања СЕ знака на производ (Одјељење природно-ма­те­­ма­тич­к­их и тех­ни­ч­ких наука) финансирала је фирма „Елвако” из Би­је­љи­не. У оквиру овог пројекта производ „електроде за ручно елек­тролучно за­ва­ри­вање” усаглашаван је са битним зах­тје­ви­ма које одређују директиве Европ­ске уније. Ис­траживале су се релевантне директиве и стандарди Европске уније који се односе на про­из­вод; ут­вр­ђи­ва­ли су се системи за оцјењивање усагла­шености, који се мо­гу примијенити на про­извод; припремала се тех­ни­чка доку­ментација за про­извод према захтјеву дирек­тива и стандарда Европ­ске уније; анализирали су се из­вјеш­таји о испитивању производа и ри­зи­ко-ана­лиза за производ, те произ­во­дне и контролне про­це­ду­ре; припремала су се упут­ства за употребу производа и EC декларације о уса­гла­ше­ности произ­вода.
• Геологија планине Просаре (Одјељење природно-математичких и тех­ни­ч­ких наука) пројекат је који је финансирало Министарство науке и техно­логије Вла­де Ре­публике Српске. Циљ истраживања на овом пројекту је те­рен­ско про­учавање Просаре, ра­ди бољег, потпунијег и сигурнијег познавања њене сложене грађе. Ре­зул­та­ти до­бијени током проучавања на овом пројекту ука­зали су на то да се Про­са­ра састоји од сјајних шкриљаца и турбидита, наста­лих на дубоком оке­ан­ском дну у једном реликтном басену западне гра­не Вардарске зоне. Тур­би­дити на југу су сенонски до палео­цент­ски, а сјајни шкриљ­ци средњих и сје­вер­них ди­је­лова планине су еоценски до оли­го­­цен­ски. Ово посљедње је сас­вим но­воот­кри­вена и веома значајна чи­ње­ница. Усљед субдукције према сје­ве­ру, под ста­ри славонски кон­ти­нен­тал­ни блок, све стијене су изоклино, јуж­но­ве­р­ген­т­но убране, транспоноване и тран­­спор­товане у виду навлака, слабо ме­та­мор­фи­сане до фације зелених шкри­љаца и пробијене силовима ко­ли­зио­них гра­ни­ца старих 48,7 до 55 Ма (по Сризо­ро­нама). Ти сложени и ду­го­трај­ни гео­ди­намички процеси за­вр­ше­ни су у олиго­цену. Резултати овог пројекта могу да се искористе за ре­гио­нал­ну геологију и минералне сировине Републике Срп­ске.
• Израда цитираности научних истраживача у Републици Српској (Одје­­­љење природно-математичких и техничких наука) назив је пројекта који је фи­нан­си­ра­ло Ми­нистарство науке и технологије Владе Републике Српске (2011). Циљеви пројекта били су: да се цитатном анали­зом покуша ут­врдити ко­лико научних радника има у Републици Српској, гдје и колико об­јављују сво­је научне радове, да ли њихове резултате цитирају дру­ги, ко­лико се ци­ти­ра у оквиру поједине научне области. Претраживање ци­ти­ра­но­сти врши­ло се према бази података Science Citation Index, односно ISI Web of Science (WoS), јер је то база која обухвата 10–12% нај­прес­тиж­није свјет­ске науч­­не литературе, са врло строгом селекцијом и кон­тро­лом њеног ква­ли­те­та. Пре­трага је обухватила 46 институција из Републике Срп­ске (848 истра­жи­­ва­ча) на основу научних картона који су, поред општих по­датака, садр­жавали и би­блио­графије радова истраживача универзитетâ и инс­титутâ у Републици Српској.
• Моделовање специфичних особина наноструктурних материјала (Одје­­љење природно-математичких и техничких наука) пројекат је који је фи­нан­си­ра­ло Ми­нистарство науке и технологије Владе Републике Српске (2011). Истра­живачки тим је у овом пројекту користио резултате својих дота­дашњих ис­тра­жи­­вања у области моделовања и спознаје утицаја квантно­ди­мензионих ефе­ка­та на наноструктурне узорке, на основу којих је вр­шено пертурбовање гра­нич­них параметара и њихово прилагођавање експери­мен­талним и оста­лим пос­то­јећим подацима. Анализом фононског под­система про­нађене су посеб­но­сти код проводних и суперпроводних осо­би­на нано­структура и ути­цај на њи­хове фероелектричне магнетне, топлотне и опти­чко-ап­сорп­цио­не карак­те­ри­стике. Затим су истраживане тер­мо­ди­на­ми­­чке спе­ци­фичне особине нано­струк­­турних материјала.
• Природни потенцијал осталих шумских производа у шумама и на шум­ским земљиштима РС (Одјељење природно-математичких и техничких нау­ка) пројекат је који је финансирала Агенција за шуме Ре­пу­бли­ке Српске (2010–2011). Истраживање стварних природних потенцијала осталих шум­ских про­из­­вода у шумама и на шумским земљиштима РС раније је било спо­ради­чно и на различитим методолошким основама. У оквиру овог пројекта про­цијењени су: просјечан број јединки одређене врсте на огледној плохи стра­­тума; јединична тежина свјежег биљног дијела; је­ди­нич­на тежина осу­шеног биљног дијела; биомаса приземне биљ­не врс­те; биомаса дрвенасте врсте и гљиве у стратуму, и укупна био­ло­ш­ка продукција биљне врсте у стра­туму. Приликом процјене биомасе во­ди­ло се рачуна и о условима сре­дине, који битно утичу на тачност про­цје­не. Про­цјена биомасе гљива пред­ставља посебан изазов у оваквим истра­жи­ва­њи­ма, имајући у виду специ­фичности њиховог развојног циклуса и велику услов­љеност обима и вре­ме­на плодоношења са микроклиматским факто­ри­ма.
• Пројекат Нови материјали за хемијске изворе електричне енергије (Одје­­­љење при­родно-математичких и техничких наука) настао је у оквиру би­ла­­­те­ралне научнотех­нолошке са­радње између Босне и Херцеговине и Ре­пу­блике Словеније (2010−2011). Циљ пројекта је проналажење нових и јеф­ти­нијих, еколошки прих­ват­љи­вих материјала за енергетску конверзију и скла­диштење енергије. Ана­ли­зи­рани су наноструктурни материјали код ли­ти­ју­м­јон­ских батерија. Ова врста има неколико предности у поређењу са оста­лим ти­повима батерија, као што је висок капацитет, велика густина енер­гије и рад­ни напон. Нано­структурни ма­теријали имају важну улогу због њи­хове по­себ­не морфо­логије, гдје по­ка­зу­ју неочекивано електрохемијско пона­шање. Све техно­ло­гије бате­ријâ  имају ки­нетичких проблема везаних за solid-state ди­фу­зију ли­ти­­јума у електро­дама, про­вод­љивости електролита у неким слу­ча­је­вима и ква­­литет интер­фејса. Наноар­хитектура електродâ обично се пре­длаже за по­бољ­­­шање кине­тике.
• Анализа диелектричних особина наноструктура (Одјељење при­род­но-ма­тематичких и техничких наука) је пројекат који је финансирало Мини­стар­ство нау­ке и технологије Владе Републике Српске (2010). У оквиру овог про­јекта истраживало се помоћу методе двовременских тем­пературних зави­сних Гри­нових функција. Ова метода одабрана је због по­год­ности које нуди дефи­ниција полова Гринових функција, гдје реални ди­је­ло­ви полова дефи­нишу енергију елементарних ексцитација (побуђења) које се јављају у сис­те­му, а имагинарни дијелови су пропорционални ре­ци­проч­ним ври­једностима вре­мена живота тих ексцитација. При одређивању ди­на­мич­ке пер­ми­тив­ности нанокристалне структуре коришћена је формула Дја­ло­жин­ског и Пи­та­јев­ског, која даје везу између диелектричне пермитивности и Гринових фун­кција, али са том разликом што сада пермитивност зависи од сло­ја струк­туре. Због немогућности налажења аналитичких рјешења, про­ра­чун је из­вршен уз помоћ програмског пакета Mathematica 4.0. Резултати ових истра­живања, поред фундаменталног значаја о спознаји начина и разлога на­с­тан­ка изми­јењених особина наноструктурних материјала, омогућавају увид и су­геришу, иницирају и усмјеравају техничко-технолошку примјену мо­ле­кул­ских нано­структура у производњи селективних електромагнетних фил­тера и на­ноелек­тронских компоненти.
• Савремени материјали за обновљиве изворе енергије и био­ме­ди­ци­ну – те­матски про­јекат (Одјељење природно-математичких и техничких наука), који је финансирало Министарство науке и технологије Владе Ре­пу­бли­ке Српске (2010). У првом дијелу пројекта анализирани су наноструктурни ма­те­ријали за енер­гетску конверзију и складиштење енергије, а у другом са­вре­ме­ни мате­ри­јали у биомедицини. На основу претходних ис­траживања ул­тра­тан­ких струк­тура, суперрешетки, квантних жица и кван­т­них тачака, раз­ма­тра­ни су ма­теријали који могу послужити као носачи ли­је­ко­ва и озна­чених суп­станци. У ту сврху формиран је шел (shell) модел ултратанких мо­ле­ку­лар­них кристала, а за­тим су истраживане њихове диелектричне, те на­ро­чито оп­тичке карак­те­ри­сти­ке. Ова истраживања спроведена су уз помоћ ме­тода двовре­менских функ­ција Грина, прилагођених анализи ултратанких кри­сталних структура. По­казано је да се у овим структурама јављају спе­ци­фич­не резо­нантне ап­сорп­­ционе линије, чији број зависи од положаја крис­тал­них сло­јева и од ври­једн­ости параметара на површинама границе шел (shell) струк­­ту­ре. Апсорпција елек­тромагнетног зрачења опада у инфрацрвеном дијелу спек­тра, те је ње­го­во откривање релативно једноставан процес.
• Проводне и оптичке карактеристике нанодимензионих кристалних узо­­рака (Одјељење природно-математичких и техничких наука) пројекат је који је фи­нансирало Министарство науке и технологије Владе Републике Српске (2009). Циљ истраживања било је одређивање битних про­стор­но-енер­гет­ских па­раметара који редефинишу транспортне и оптичке ка­рак­те­ристике кри­стал­них нанофилмова. Очекивана је појава драстичног по­ве­ћа­ња/­сма­ње­ња елек­три­­чне и топлотне проводљивости код електронских, те ефек­ти резо­нант­них ап­сорпционих пикова диелектричне пермитивности код оп­тичких узо­рака, који указују на могућност примјене ових материјала за на­но­еле­мен­те елек­трон­ских кола, као и за заштиту електронских компоненти. Ре­зул­тати ових ис­тра­живања, поред фундаменталног значаја о спознаји на­чи­на и раз­лога нас­тан­ка измијењених особина наноструктурних материјала и раз­вој­ном доприносу тео­рији физике кондензованог стања материје, омо­гу­ћа­вају увид, сугеришу, ини­цирају и усмјеравају техничко-технолошку прим­је­ну са­вре­­ме­них на­но­струк­тура у производњи иновираних елемената елек­трон­ских ко­ла, селек­тив­них електромагнетних филтера, радних супстанци за ласере, по­бољшаних тер­монапонских (хибридних) соларних конвертора и сл.
• Енергетски потенцијал вјетра Републике Српске – тематски про­је­кат (Одјељење природно-математичких и техничких наука) који је фи­нан­сирало Министарство науке и технологије Владе Републике Српске (2009). У изради пројектних задатака коришћене су методе експерименталног и тео­риј­ског истраживачког рада. Прикупљени су и вредновани дос­тупни по­да­ци са по­сто­јећих метеоролошких станица моделирањем са­мих станица и њи­ховог окружења на бази података о орографији, храпавости и препрекама до­­би­је­них снимањем на терену и коришћењем сателитских ос­ма­трања и аеро­фо­то­графија. Израђен је пр­ви Атлас енер­гет­ског потенцијала вјетра Републике Српске, елаборат о из­вод­љи­вости из­град­ње вјетроелектране на изабраној локацији и препоруке за по­ве­ћање удје­ла обновљивих извора енергије у енергетском билансу Ре­пу­бли­ке Српске.
• Пројекат Горњокредни офиолити сјеверне Козаре (Одјељење при­родно-ма­те­ма­тич­ких и техничких наука) финансирало је Министарство нау­ке и тех­нологије Владе Републике Српске (2009). Циљ пројекта је те­мељ­но дока­зивање горњокредне старости и особина офи­олита у Динари­дима. До тада се знало да у Европи постоје само ста­ри­ји офиолити (палео­зој­ски, тријаски и јурски). Задатак пројекта је био да се ова прва појава у Европи пот­пуно и адекватно обради, опише и прикаже у науч­ној литератури и на крају стави под заштиту државе као јединствен спо­ме­ник природе. Ово от­кри­ће отво­рило је озбиљну могућност да се овакви офи­олити пронађу и у другим дије­ловима Европе, зато што том питању до­са­д није посвећивана никаква пажња.
• Испитивање специфичности физичких особина наноелектронских ма­те­ријала (Одјељење природно-математичких и техничких наука) про­је­кат је који је фи­нансирало Министарство науке и технологије Владе Ре­пу­бли­ке Српске (2007). У оквиру овог пројекта вршена су фундаментална ис­тра­жи­вања са два јасно из­ражена циља. Први је био одржавање активног учеш­ћа у савре­меним свјет­ским ис­тра­живањима унапређења и иновирање технике и тех­нологије из­раде, као и упо­требе нових материјала. То се пр­вен­стве­но одно­­сило на ис­тра­живање оних специфичних особина кристалних струк­тура потребних за на­но­елек­тро­ни­ку, које су препоручили оквирни про­гра­ми FP6 и FP7, и ус­пос­тав­љање науч­не сарадње са институцијама из ино­стран­ства, прије свега Сје­ди­њених Америчких Држава. Други циљ овог про­је­кта било је ис­пи­ти­вање ути­цаја граничних фактора на измјену мик­ро­скоп­ских и мак­ро­скоп­ских свој­ста­ва нискодимензионих нанокристалних струк­ту­ра на новим ма­те­ри­јалима или материјалима са иновираним и по­бољ­ша­ним каракте­ри­сти­кама, ра­ди при­мјене у изради наноелектронских ком­по­ненти.
• Наноелектронски материјали – физичка карактеризација и уна­пре­ђе­ње особина (Одјељење природно-математичких и техничких наука) назив је пројекта који је финансирало Министарство науке и технологије Владе Репу­блике Српске (2006). У оквиру овог пројекта анализирано је текуће ста­ње истра­живања и примјене резултата у савременој науци о материјалима за нис­кодимензионе квантне структуре, као што су: ултратанки филмови, су­пер­решетке, квантне жице и квантне тачке. Вршена су и истраживања ути­цаја граничних пара­метара на промјену фундаменталних микроскопских осо­бина наноелек­трон­ских структура и могућности побољшања фунда­мен­талних макроскопских својстава наноелектронских материјала. Резултати истр­аживања послу­жили су за ов­ладавање методологијом савремених свјет­ских истраживања актуел­­них фун­даменталних карактеристика, просторно ог­раничених и тран­сла­ционо неинва­ријантних нанокристалних материјала, у циљу укљу­чивања у Оквирни програм FP6. Истраживања обављена током овог пројекта утицала су на изна­лажење неопходних просторно-енергетских па­раметара, који битно унапређују термодинамичка и електромагнетна свој­ства техни­чко-техно­ло­шки примје­њивих материјала за нове на­но­елек­трон­ске компо­ненте, при­мје­њиве у раз­војним секторима и инжењерингу опто­елек­тронске индустрије.