Академија наука и умјетности Републике Српске


Научноистраживачки пројекти одјељења природно-математичких и техничких наука
Научноистраживачки пројекти одјељења медицинских наука
Научноистраживачки пројекти одјељења друштвених наука
Научноистраживачки пројекти одјељења књижевности и умјетности

Контакт Галерија

savremeniMaterijali.info
 
Почетна страница > Пројекти и скупови > Научно-истраживачки пројекти > Научноистраживачки пројекти одјељења књижевности и умјетности
Научноистраживачки пројекти одјељења књижевности и умјетности
  • Испитивање српског дијалекатског комплекса Босне и Херцеговине. Пројекат је финансирало Министарство науке и технологије Владе Републике Српске (2005–2011). Предмет пројекта је свеобухватно и систематско испитивање српских народних говора на простору БиХ. Народни говори представљају неисцрпну ризницу података који освјетљавају историју језика, лингвистичку типологију, етноисторију, историју социјалних односа и културних утицаја, те њихово систематско и исцрпно истраживање превазилази чисто лингвистичке оквире и интересе. У оквиру овог пројекта издваја се неколико тематских цјелина: а) монографски описи говора више зона; б) снимање говора лица која су у току посљедњег рата привремено напустила своја огњишта; в) прецизирање важнијих дијалекатских изоглоса; г) прикупљање и обрада језичке грађе за потребе Српског дијалектолошког атласа; д) прикупљање и обрада дијалекатске лексике; ђ) прикупљање и обрада ономастичке грађе; е) испитивање дијалекатске интерференције.
  • Сабрана дјела Пера Слијепчевића. Пројекат је финансирало Министарство науке и технологије Владе Републике Српске (2007–2009). Пројекат је од фундаменталног значаја за књижевност и културу Републике Српске и Босне и Херцеговине. Дјела Пера Слијепчевића до сада су изда-вана у редукованом облику и на основу тога не може се стећи прави утисак о значају овог књижевног и културног радника. На основу изнесених пода-така лако се да уочити да су до сада штампани углавном изабрани, најчешће практично исти, најзначајнији радови Пера Слијепчевића, а да је далеко нај-већи дио његовог стваралаштва остао недоступан у листовима и часописима, архивима, код породице, и сл. Перо Слијепчевић је, наиме, био изузетно образован интелектуалац и познавао је различите области књижев-ности, умјетности, филозофије, педагогије, културе и политике. Био је један од најзначајнијих чланова Младе Босне. Рад на пројекту резултирао је обја-вљивањем Сабраних дјела Пера Слијепчевића у десет томова, у којима се налази и необјављена грађа груписана у неколико тематских цјелина: 1–2. том: Расправе о немачкој књижевности и култури; 3. том: Огледи о српској књижевности; 4. том: Књижевно-критички радови; 5. том: О уметности и уметницима; 6. том: Историјске и политичке теме; 7. том: Друштво и култура; 8. том: Педагошко-андрагошки радови; 9. том: Белетристички радови и преписка; 10. том: Биографија и библиографија Пера Слијепчевића. Објав-љивање Сабраних дјела Пера Слијепчевића није само презентовање остварења једног изузетног ствараоца, већ и приближавање данашњем читаоцу блиске књижевно-умјетничке и културне прошлости, са свим дилемама које су је карактерисале.
  • Српска књижевна баштина. Пројекат је финансирало Министарство науке и технологије Владе Републике Српске (2013). Пројекат је замишљен као вишегодишње планско истраживање српске књижевне традиције у Босни и Херцеговини, чија је свеукупна баштина до сада тумачена или у универзалним европским или у анационалним босанским одредницама. То је довело до неадекватног виђења српске културне тра-диције у укупном културном насљеђу. Нова интертекстуална и интермеди-јална истраживања требало би да покажу на који је начин, и у којим видови-ма, и она препознатљива, те у каквим је односима (на језичком, тематском, идејном, жанровском и стилском плану) према књижевним традицијама дру-гих народа у Босни и Херцеговини и према старијој књижевној традицији у Србији. Дијахронијску основу пројекта, у почетном истраживању, чиниле би три теме на којим би се пратио континуитет српске књижевне традиције од најстаријих писаних споменика до краја турског периода, у мијенама завис-ним од културних прилика у појединим периодима. То су теме: „Жртва у старој српској књижевности и њено завјетно памћење”, „Путопис од покло-ничког проскинитариона до модерног жанра” и „Српски атрибути најстаријих писаних споменика у Херцеговини и Босни”. Очекује се да ће оваквим истраживањима бити аргументовано потврђен карактер српске књижевне традиције у Херцеговини и Босни у средњем вијеку и турском периоду и успостављена разложна дистинкција (светосавска, православна и фолклорна) према другим књижевним традицијама, али и јасније представљен њен универзални карактер својствен широј секуларној и сакралној култури европског средњег вијека.
  • Језик медија и језичка култура. Пројекат је финансирало Министарство науке и технологије Владе Републике Српске (2013).  Истраживање у оквиру пројекта треба да укаже на специфичности језика ме-дија с обзиром на тип медија у којем се језик остварује, али и с обзиром на тип жанра као врсте текста. Притом се језику медија приступа из различитих аспеката: социолингвистичког, психолингвистичког, прагмалингвистичког, лингвостилистичког и системско лингвистичког. За језик медија Босне и Херцеговине посебно је значајан социолингвистички аспект, јер се у језику медија супротстављају двије тенденције: а) тенденција језичке разноликости која намеће различите употребне варијанте лингвистички истог језика које се именују као посебни језици и б) тенденција очувања српске стандардноје-зичке норме. Ту се укључује и принцип поштовања слободе индивидуалног израза, неријетко прожет народним језиком, што утиче на то да у језик ме-дија продире и тенденција некултивисаног израза. Проучавање утицаја тих тенденција, заступљених у језику медија и њихов утицај на развој књижевног српског језика чине ово истраживање интересантним и у фундаментално-научном смислу, а и у смислу примјене његових резултата у друштву.
  • Говори Босне и Херцеговине у контексту дијалекатске интерфе-ренције. Пројекат је финансирало Министарство науке и технологије Владе Републике Српске (2013). Језичка и дијалекатска интерференција, када је ријеч о српском језичком и етничком простору, спада у ред најизазовнијих области истраживања. Непосредном сучељавању, односно коегзистенцији различитих говорних идиома широм српског језичког простора водиле су у првом реду посљедице дјеловања двију чињеница. Говори на географској етничкој периферији били су изложени вјековном утицају сусједних, по правилу несловенских језика. У том смислу најпоучнији је случај српско-арбанашког пограничја, затим снажан романски утицај у црногорском приморју (укрштен додатно са арбанашким упливом), као и српски говори окружени већинским румунским и мађарским живљем (Румунија, Мађарска) и сл. Када је о интерференцији ријеч, судбину периферијских области дијели и простор Босне и Херцеговине и рашке области због дугог, а снажног оријенталног, односно турског утицаја, нарочито на говор локалног муслиманског живља. Уплив других језика видљив је, разумије се, на свим нивоима језичке структуре, с тим да је он најизразитији у домену лексике и гласовног система. Дијалекатска интерференција је до посебног изражаја дошла на простору Босне и Херцеговине, гдје је историја дословно измијешала или ставила у присни контакт припаднике различитих етничких и националних заједница, носиоце различитих говорних идиома.



Штампај









2017© btgport.net